РОК ВРЕМЕПЛОВ – „ТВРДО СРЦЕ И ВЕЛИКЕ УШИ“

Једна од благодети интернета је и та што увек можете видети, чути и сазнати и нешто што вам у том тренутку није приоритет, на нешто што сасвим случајно набасате или откријете.

А када дођете у неке, више него озбиљне, године, може бити и те како добар подсетник да пробуди све
мирисе давно заборављених тренутака. Знам, све је лако када си млад, ниси свестан тренутка у коме обитаваш, нити те то занима. Цео свет је твој, јер ти тако желиш, а мислиш да можеш све и да су други теби подређени, да то тако треба и да је то од Бога дато.

Имаш жеље, а све друго је више него упитно, мислиш да си несрећан, а да то не заслужујеш, немаш ништа сем наде да ће нешто искрснути. Љубав поготово. Но, доћи ће време кад имаш све, осим наде и вере, а још ако љубав загасне…

Тако набасах и на једну цртицу о групи која је постојала тек пар година с почетка осамдесетих. Необично симпатичног имена – Тврдо срце и велике уши.
Свој једини албум издали су за, сада одавно угашену, дискографску кући „Југодиск“. Поменути издавач је издавао претежно виниле са народном музиком. Зашто то наглашавам?
Да би данашња млађарија била свесна како је, у давна, прадавна времена, где је био какав такав систем вредности, било веома тешко снимити грамофонску плочу. До еминентних издавача, као што су били Југотон и РТБ, било је веома тешко доћи и за демо снимак, избацити сингл, а ЛП је био чежљива мисаона именица генерација музичара и оних што сањају то да буду.

Београдска група „Тврдо срце и велике уши“ свакако није оставила неког комерцијалног трага у свом кратком постојању, али њихов албум „Kажи овом бати па- па“ има место и значај у регионалном рокенролу. Пре него што вас упутим на јутјуб да одслушате описани албум , по мом, више него скромном мишљењу, касније сличности које би се могле надовезати на ову групу и њено стваралаштво, представљају потоње групе као што су „Револвери“ и можда данас „Хаџи продане душе“ (који не знам зашто тихују).  Наравно, све ово примите као резерву и издвојен став.

Небојша Јовановић у Француској (у средини фото приватна архива)

Албум „Kажи овом бати па-па“ је одраз једног смиреног и веселог времена, надолазећег новог таласа, тврдог и речитог рокенрола, ослобођеног примеса етно и фолк додатака, једна права домаћа рок плоча. Мисаони вођа, Дода Савић, је својим занимљивим гласом, одсечним, умереним и уједначеним високим вокалима, више него пристојно обојио тоналите у одсвиранима нумерама. Ритам секција, а коју чинише басиста Бранимир Савић и Иван Ранковић, у свих 10 нумера моћно држи прави рок ритам, негде између класичног и хард рокенрола, заиста тврдо и маштовито.

Међутим, на наведеном албуму, дефинитивно преовлађују гитаре, одсвиране на више начина, а све у контексту носећег ритма, са препознатљивим кратким рифовима и брзим соло деоницама, као да све време путујете кроз ветар терани неком невидљивом силом која годи вашем уху и расположењу. За такав мирис прохујалих тренутака „крив“ је одлични гитариста, паланчанин, Небојша Јовановић. Његове гитаре су улазиле у вокал и излазиле са таквом лакоћом и једноставношћу у готово правом панк маниру, али довољно остављајући простора да се размахну и остали чланови бенда.

Свака нумера је јасна и кроз исту провејава порука виђена кроз призму живљења у датом тренутку. Лавље срце, Мали принц, Скидам се, Пуј спас за све нас, те насловна нумера Kажи овом бати па-па, могли су и онда бити хитови, да су момци из бенда имали мало више среће и албум издали за јачег издавача, а реклама и тадашње скромно медијско представљање, учинили своје.

Истичем да дискографска кућа „Југодиск“ никада није била рок издавач, била је искљујчиво оријентисана на неку сасвим другу врсту музике. Не подаштавам, али свакако бенд није био у равноправном положају са другим, са ове тачке гледања, мање вредним миљеницима поменуте дискографске куће, а у врсти музике у којој су били заступљени. Момци из „Тврдог срца и великих ушију“ никада нису постали звезде, ни звездице у смислу тадашњих популарних група и вокалних солиста. Смештени су, неоправдано, у другу лигу музичких извођача. Међутим, њихове стопе још стоје у локалном рокенролу, могли су бити и дужи кораци, али нису…

За све године свог постојања трудио сам се да, пре свега, упознам самог себе, кроз разноразне, успешне и мање успешне, покушаје да се отргнем од равнолинијског хода кроз животне догађаје, макар и накратко. Тако је и са горе поменутим бендом, у тих пола сата музике које пружају, са необично дизајнираним омотом лп плоче, и те како напредним за почетак осамдесетих година прошлог века, све одише једноставношћу, неукроћеном лепотом свежих нота и вером у пристижућа лепша времена. Знам, била је грешка… И сад траје…

                                                                                                       Миодраг Марковић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/rok-vremeplov-tvrdo-srce-i-velike-usi/

2 comments

    • Miodrag on 02/08/2020 at 17:37

    Tako je. Znači da imaš taj lp, jer se fotografija benda nalazi na drugoj strani, a fotografija koja prati tekst o bendu je skinut sa interneta, ali je reč o kaseti tako da nema fotografija sa druge strane. Naravno, naši stariji sugradjani znaju ko je Nebojša. Pozdrav za sve koji, u bilo kom obliku, slušaju rokenrol. Čuvajte ploče.

    • hegel on 02/08/2020 at 13:17

    Crna gitara sa belim tufnama.

Komentari su onemogućeni.