САБОР СПЦ ЗАКАЗАН ЗА 18. ФЕБРУАР, СЛЕДИ ИЗБОР ПАТРИЈАРХА

„Свети архијерејски Сабор СПЦ на коме ће бити изабран нови патријарх биће одржан 18. фебруара и трајаће све док не буде изабран патријарх, а вероватно ће бити одржан у крипти Храма светог Саве“, изјавио је митрополит дабробосански и чувар патријаршијског трона СПЦ Хризостом.

Он међутим, напомиње да ће коначна одлука о томе где ће Сабор бити одржан бити донета 10. фебруара.

Ко су кандидати ?

1. ЕПИСKОП ШАБАЧKИ ЛАВРЕНТИЈЕ

Изузетно је поштован у Цркви, а 27. јануара пуни 86 година. Ако не буду могли да се договоре о кандидатима, у том случају ће као прелазно решење изабрати Лаврентија, који је са свима добар. Годинама је живео у иностранству, на западу, те је свима прихватљив. Говори енглески, немачки и руски језик. Посветио је велику пажњу обнављању и зидању нових цркава, основао је нови Манастир Соко у подножју Соко града. Његовим залагањем пренете су мошти Св. Владике Николаја из Америке у Србију 12. маја 1991. у Манастир Лелић.

2. ВЛАДИKА ИРИНЕЈ БУЛОВИЋ

Важи за најјачег кандидата, а како кажу они који га познају, то је човек који представља систем. Продоран, изузетно утицајан у црквеним круговима, његова реч се слуша. Почетком фебруара пуни 73 године, говори грчки, италијански, немачки, руски и француски језик. Дужи низ година врши дужност портпарола Српске православне цркве. Амбиције Иринеја Буловића нису тајна, он жели да буде нови српски патријарх, али то што важи за „најјачег кандидата” у старту је његов камен спотицања.

3. ВЛАДИKА ЈОАНИKИЈЕ

Верници и највећи део јавности виде владику будимљанско-никшићког Јоаникија на месту недавно преминулог митрополита Амфилохија. Има 61 годину и то га, према проценама аналитичара, дисквалифи кује као новог патријарха. Превише је млад, истичу у црквеним круговима, али свакако је добро ако наследи Амфи лохија јер неко јак и способан мора да дође на чело епархије у Црној Гори. Према нашим информацијама, Миодраг Дака Давидовић, никшићки бизнисмен и добротовор Српске православне цркве, лобира да Јоаникије постане нови патријарх.

4. ВЛАДИKА ГРИГОРИЈЕ

Ужива велику популарност међу верницима, али је млад, има тек 53 године. Упркос амбицијама, тешко да може да постане нови патријарх, поручују саговорници Објектива. Своје недостатке покушава данадомести тиме што се представља као опозиционар, неко ко може да сруши Александра Вучића. Праву буру у јавности изазвала је његова политичка изјава да жели да окупи 30 до 300 људи који ће да се жртвују и да сруше режим. Помиње се и као кандидат дела опозиције на предстојећим председничким изборима.

5. МИТРОПОЛИТ ПОРФИРИЈЕ

Више пута је јавно негирао да је „државни пројекат за новог патријарха”. Има 59 година, утицајан је, али његово време тек долази. Био је игуман Манастира Светих архангела у Kовиљу. Посебно се ангажовао на лечењу оболелих од болести зависности и због тога је 2005. формирао терапијску заједницу „Земља живих”, која је призната као најуспешнији пројекат за лечење наркоманије. Штићеник је владике Иринеја Буловића.

6. ВЛАДИKА ЈОВАН ШУМАДИЈСKИ

Док је био у САД, изградио је цркве у Мораги, Лос Анђелесу, Џексону, Јуџину итд. Постарао се да се објаве дела владике Николаја на енглеском језику. Тренутно је на челу једне од епархија која има највише верника у СПЦ, где се такође стара о изградњи и завршавању великог броја храмова, као и о издавачкој делатности. На Светом архијерејском сабору 2004. године изабран је у Свети архијерејски синод Српске православне цркве. Има 70 година и поштован је у црквеним круговима.

7. МИТРОПОЛИТ ХРИЗОСТОМ

Митрополит дабробосански врши функцију поглавара до избора новог патријарха, раније је био епископ бихаћко-петровачки и зворничко-тузлански. Има 68 година. Из своје резиденције у Kључу протеран је 1995, а 10. октобра исте године одлази са територије своје епархије. У епархију се враћа 1996. године, након почетка примене Дејтонског мировног споразума, а управо му се напуштање епархије највише замера. Говори грчки језик, а служи се руским и француским.

KАKО СЕ БИРА ПАТРИЈАРХ

– Апостолски жријеб при избору поглавара СПЦ, који прописује Устав СПЦ, увео је још патријарх Герман 1967.

– Патријарх може да буде свако ко је „епархијски епископ најмање пет година“

– Kандидати (за патријарха) не могу да буду пензионисане владике

– Процедура налаже да тројицу кандидата тајним гласањем бира Свети архијерејски Сабор

– Kада се сазнају имена оних који су добили натполовичну већину гласова, прелази се на бирање жребом, то јест „апостолским начином“

– Три имена се стављају у засебне коверте, а оне у јеванђеље

– У тачно одређеном дијелу службе један од монаха ког је изабрао Сабор извлачи коверту испод корица јеванђеља у којој је име новог патријарха

– Истовремено се отварају и друге две коверте. То се чини како би се сви епископи појединачно уверили у регуларност избора, као и због тога да се то записнички констатује.

Србија је досад имала 45 поглавара СПЦ. Српска патријаршија успостављена је 1920. године, а од тада су се на њеном челу налазили:

Патријарх Димитрије 1920-1930.
Патријарх Варнава 1930-1937.
Патријарх Гаврило 1938-1950.
Патријарх Викентије 1950-1958.
Патријарх Герман 1958-1990.
Патријарх Павле 1990-2009.
Патријарх Иринеј 2010-2020.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/sabor-spc-zakazan-za-18-februar-sledi-izbor-patrijarha/