SEĆANJE NA VLADU DIVLJANA

Ni nežnije osobe, ni interesantnijeg lika koji se pojavio na muzičkoj sceni osamdesetih godina prošlog stoleća, ni umerenijeg poete s početka ovog veka, ni raznobojnijeg stvaraoca protkanog nitima najiintimnije proze, čovek koji je svirao sve, od džeza do rokenrola, od pozorišnih predstava do filmske muzike, jedan od najelegantnijih kreatora muzike na širim regionalnim prostorima, ne mislim samo na ex mi domovinu, vrstan poznavalac ljudske duše… I tu mogu stati.

Ne zato što ne bih mogao dalje nabrajati u vezi muzičko-poetskog statusa muzičara kojeg ću pomenuti, već zato što za njega postoji samo jedna reč koja sve ovo drugo upija, sve drugo sadži u par slogova vezanih za ličnost čoveka koji je mogao sve, ali gospodar vremena mu nije dozvolio da sav svoje talenat i marljiv rad iskaže do kraja – Gospodin Vlada Divljan.

Naravno uvek je prva pomisao na „Idole“ i album „Odbrana i poslednji dani“, možda i najkvalitetnijeg, a svakako najinteresantnijeg, vinilnog izdanja u izdavaštvu diskografske kuće kojoj su pripadali. Album je, pogotovo za to doba, veoma neobično dizajniran i izuzetno kvalitetno muzički produciran. No, o tome je već odavno gotovo sve napisano, a svi muzički kritičari se slažu u jednom, navedeni album je svakako u prvih deset albuma ikada izdatih na ovim prostorima.

Može vam sve svidjati ili ne, ono što je Vlada radio sa „Idolima“ ali je nesporno da je na muzičku scenu uneo niz novina, što tekstualno, što muzički, što scenski, ali kada sve to sagledate kao jednu celinu, shvatite koliko je Vlada Divljan bio veliki umetnik. Tih, skroman i nenametljiv. Sa njegovih usana nikada niste mogli čuti nijednu, ne samo ružnu reč, nego i reč koju biste mogli izokrenuti protiv njega, spinovanje povodom njega je nemoguća misija. Njegovi tekstovi, kao i sama komunikacija, su jasni, precizni i jezgroviti. Poezija njegovih ljubavnih pesama je iskrena, lagana i kao da se obraća svim zaljubljenim srcima na planeti. Ali, onako gordo, valovito, kao da u istima celog sebe daje.

Njegovi snovi su bili nebeski, tiho lepršavi u nežnim bojama vezani za okvir navedenog umetnika, poput tužnog životnog rama koji mu nije dozvolio da sebe iskaže do kraja. Jedan je od retkih koji je sa neskrivenim emocijama edukovao i najmladje rokenrolu. Giletov i njegov album „Rokenrol za decu“ je nešto što sam najlepše ikada čuo. Brijantno uradjen bukvar roka za decu je jedan od neizbrisivih tragova koje je ostavio, kroz dečje pesmice i rokenrol, dao im je smernice za ceo život. Siguran sam da je dobar deo dece to i prihvatio kroz sopstveni život. Ali to su nenametljivi ljudi, osobe koje su razumele samu srž rokenrola i pokušali da žive svoj tihi unutrašnji život skromno, ali bez kompromisa. No, bitan je početak, a njega je omogućio Vlada, približivši mališanima da okicama od početka pokušaju videti neki bolji i pravedniji svet. Naravno da isto važi i za njihovo sledeće izdanje „Rokenrol bukvar“.

Poslednje Vladino ostvarenje nosi naslov „Čekaj me, ja sigurno neću doći“ iz 2009. godine. Na žalost, velikog umetnika više nema. Njegovo poslednje obitavanje na ovom nerazumnom i nemuštom svetu bilo u Beču, tu je na današnji dan, 5. marta 2015., nakon duže bolesti, preminuo.

Tihi čovek iz kraja, vladar sopstvenih osećanja, emotivno visoko nadogradjena ličnost, uvek rado vidjen gost na bilo kojoj muzičkoj sceni gde se pojavio, našao je svoj mir i odživeo svoju nebesku temu. Sam, skroman, ali umetnički nedodirljiv, pravi Gospodin. Nebesa su njegovo merilo za sreću…

Miodrag Marković

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/secanje-na-vladu-divljana/