СИРОМАШНИ ТРОШЕ 200, А БОГАТИ 1200 ЕВРА МЕСЕЧНО

Домаћинства су прошле године у Србији просечно трошила 64.481 динара, од тога више од трећине новца одлазило је на храну и безалкохолна пића, показала је анализа потрошње у 2018. Републичког завода за статистику.

Грађани Србије су тако 16 одсто средстава трошили на становање и грејање, а нешто више од девет одсто за транспорт. Најмање средстава, тек 1,5 одсто, остајало је за образовање.

Разлике у потрошњи су велике, тако је у Београду просечан месечни трошак домаћинства био 72.000 динара, док је на југу и истоку земље то било неких 61.000 динара. И генерално, у градским подручјима просек потрошње је, као и зараде, био за неколико хиљада динара већи него у руралним деловима земље, пише Данас.

Највећи издатак грађанима Србије је храна, на њу се месечно троши у просеку 22.133 динара. Највећа разлика у односу на место становања осећа се по потрошњи хлеба, док се у једном београдском домаћинству годишње поједе 150 килограма, на југу и истоку земље оде просечно 230 килограма ове намирнице.

Београдска домаћинства су прошле године трошила и више говеђег меса од осталих региона Србије (23 килограма), за разлику од 9,6 килограма колико су у просеку имала на располагању домаћинства у југоисточној Србији.

На југу се зато јело највише свињетине, 49 килограма, у Војводини пилетине (60 кг), док је у односу на остале регионе Београд мање од свих прошле године трошио на јаја, млеко, бели сир, маст. Прошле године, показала је анкета РЗС, попила се и 41 литра пива по домаћинству, 7,7 литара вина, 112,6 литара минералне и изворске воде и 9,7 литара кафе.

Kада се посматра потрошња по децилима, односно ако се зна да се у првом децилу налази најсиромашнији део становништва, а у десетом најбогатији онда не чуди да је и разлика у потрошњи између ова два 1.000 евра.

Наиме, просечна месечна потрошња домаћинства из првог децила у 2018. била је 24.356 динара, док је у десетом просек нешто мало мањи од 150.000 динара. Просек потрошње оних из деветог децила већи је од 92.000 динара тако да 20 одсто најбогатијих у Србији уствари троши исто колико и 60 одсто домаћинстава у Србији.

Они чији трошкови месечно не прелазе 200 евра, половину тог новца издвајају за храну, након чега им остаје 100 евра за – рачуне, транспорт, образовање, здравље, школу, рекреацију, намештај, гардеробу и све остало.

Минимална плата прошле године била је 25.000 динара, тек почетком ове повећана је на 27.000 динара.

У исто време минимална потрошачка корпа је у августу ове године износила 37.000 динара, што је више од онога колико домаћинстава из прва два децила могу да издвоје за све укупне трошкове. Слична ситуација је и са просечном потрошачком корпом, за њу је у августу ове године требало издвојити више од 54.000 динара, што је више од свих трошкова које је прошле године имало више од пола домаћинстава у нашој земљи.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/siromasni-trose-200-a-bogati-1200-evra-mesecno/

1 comment

    • Nrk on 20/11/2019 at 23:09

    Poradite gradske sredine sa ruralnim sredinama gde ljudi sami proizvode svoju hranu a manje kupuju marketima

Komentari su onemogućeni.