СМАЊЕЊЕ ЗДРАВСТВЕНИХ УСЛУГА МОЖЕ ИМАТИ НЕГАТИВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ

Имајући у виду да је од почетка пандемије у Србији велики број здравствених установа радило у КОВИД режиму, смањена је доступност здравствених услуга за пацијенте код којих није дијагностификован КОВИД-19, али пате од других хроничних или акутних обољења.

То је један од закључака студије коју је урадила Америчка привредна комора у сарадњи са Економским Институтом из Београда и Институтом за епидемиологију Медицинског факултета у Београду.

Смањење реализованих здравствених услуга може утицати на погоршање здравља оболелих особа, кашњење у откривању ново-оболелих особа, и имаће дугорочне негативне последице по здравље становништва, упозоравају стручњаци који су спровели анализу.

У првој половини 2020. године у свим службама домова здравља остварено је за петину мање услуга (21,1 одсто) у односу на исти период претходне године, каже Љиљана Пејин са Економског института у Београду.

У периоду од априла до јуна, у поређењу са првим кварталом доступност свих услуга је смањена за 27,7 одсто.

У службама за здравствену заштиту одраслих у другом кварталу је смањен обим пружених услуга за 26,8 процената. Такође, у првој половини 2020. године дошло је до смањења обима пружених услуга у стационарним установама за 39 одсто у поређењу са просеком периода 2016-2019. године.

Број првих прегледа у здравственим установама је 45 одсто мањи у односу на исти период 2019. године, а број контролних прегледа за 44, 6 одсто, док је остварено 33 одсто мање болничких дана у односу на исти период 2019. године.

Смањени обим пружених здравствених услуга превасходно је негативно утицао на контролу здравља хроничних пацијената, који у току године обаве више прегледа у односу на општу популацију, истиче Пејин.

Организатори анкете кажу да ће у дужем периоду смањење обима здравствене заштите имати дугорочне негативне последице по здравље становништва.

Танјуг

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/smanjenje-zdravstvenih-usluga-moze-imati-negativne-posledice/