СОЛИДАРНОСТ

Kада сам 2007.г. одгледао на Ушћу Ролингстонсе у Београду сматрао сам да је после свега илузорно гледати на живо било кога другог, да су толико подигнути стандарди у музичко продукцијском и визуелном смислу високо, да их је немогуће у догледно време достићи, а камоли престићи,да је представа на толико значајном нивоу, да нема потребе да било шта гледам и слушам, да све касније ужитке морам поредити са наведеним шоуом, а све на штету будућих дешавања. Просто, све што сам хтео одгледати, одгледао сам… Наравно да нисам био у праву.

У овом тренутку се тражи солидарност међу свима нама, одређена врста алтруизма и жртве за другог, да би свима накнадно било боље. Можда… У нама је одувек био урођен тај ген непослушности, макар и на сопствену штету. У капитализму и прикапитализму солидарности нема. У западним земљама мерило људског успеха и достојанства је искључиво капитал. Изузетак су делимично скандинавске земље у којима се труде да спроведу социјалну државу, да не кажем државу благостања. Што се комунизма тиче то је одавно пропао пројекат. Kао нешто између и социјализам је слично прошао.

У последњих тридесетак година и у нашем друштву влада систем апсолутно поремећених вредности, почев од породице као нуклеуса живота, школског система образовања, па до упослености. Животне вредности се не мењају преко ноћи, а за дан нису. Докле год примат буду имале некакве задруге и парови у васпитању млађих нараштаја не може се очекивати да ће исти разумети солидарност и помоћ другима, осим када је у питању маркетиншки трик. Да, читав живот је лаж и превара, од памтивека. Биће још ратова, вируса, глади и слично, то је оно што је у човеку самог одувек. Што рече Хобс, човек је човеку вук. Увек био и биће, када невоље помахнитају сви се затварају у себе и гледају искључиво сопствени интерес. Наравно да увек има изузетака, но она само потврђују правило…

Гунс анд росес одржавају концерте и даље, не хају за последњу пошаст која тресе цео свет. Тачно, представа мора ићи. Али не увек и не по сваку цену, а поготово када јој време није. Добит је стављена испред свих других вредности. Хоће ли пропасти свет ако нема свирке пар месеци, ако сви ћутимо, а стварамо у себи и око себе. Сумњам. Имам ли нешто против горе наведене групе? Ни случајно, обожавам оно што су створили, дали су изузетан допринос рок култури. Али… Kао што се времена мењају и људи се мењају. Не могу одобрити људску похлепу за новцем по сваку цену, цену здравља, па ако и хоћете – живота.
Питање је вреди ли све то и на такав начин…

Да, корона је пети јахач апокалипсе. Страшно добро се уклопила са својим окружењем. Али, ни она није непобедива. Ако јој сами не дамо шансу, савладаћемо је. А после се можемо радовати свиркама, што светским, а још више локалним.

Има један диван роман од нашег писца Борислава Пекића, неоправдано запостављен, има једноставан наслов – Беснило. Радња се дешава на лондонском аеродрому Хитроу у прошлом веку. Прочитајте га и многе ствари ће вам бити јасније. Роман је непрепричљив јер има око 1000 страна, што зависи од издања.

Уживајте у музици коју волите, прочитајте неку књигу и одгледајте неки стари филм, али будите паметни – ОСТАНИТЕ KОД KУЋЕ.

Миодраг Марковић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/solidarnost/