ШПАНЦИ СНИМАЈУ ФИЛМ ПРЕМА РОМАНУ НАШЕГ СУГРАЂАНИНА

Наш суграђанин Горан Првуловићје је написао роман „… највише на свету“ који је настао према сценарију за филм. Књига је преведена на шпански и очекује се да буде екранизована.

Иначе роман је своју промоцију доживео још 2016 године на Сајму књига у Београду, у издању Прометеја.

 „… највише на свету” представља дебитантски роман Горана Првуловића. Историја стварања овог дела је необична јер је оно настало на основу сценарија за филм, а који је аутор раније написао надахнут догађајима из свог живота. Kњигу је посветио Ана Марији, жени коју је у младости изгубио. Да би направио отклон од аутобиографског писања, приповедач судбину главног јунака (његов алтер его) повезује са шпанским двором. Догађаји се смењују као на филмском платну, након последње стране (сцене) читалац не одлази, већ пун импресија наставља да преиспитује себе и анализира свет у коме живи.
Прве две главе романа имају функцију пролога који ће читаоцу одмах указати на проблеме који аутора опседају и наговестиће расплет. Иако аутор предосећа апокалиптично пропадање људског рода, као одбрану читаоцу нуди истину, молитву и љубав. Централна љубавна прича ће нам потврдити да је емоција љубави оно што нас дефинише и одржава. Песма Достојанствено читаоцу наговештава расплет љубавне приче.
Главни јунак, носи ауторово име, као деветнаестогодишњак фатално се заљубљује у шпанску принцезу не знајући ко је она у кампу за учење језика. Љубав бива насилно прекинута и тек након двадесет и три године Горан, угледни кардиолог у Београду, поново среће Марију, сазнаје да има двоје деце и труди се да на здравим темељима сагради своју срећу. Борећи се са личним страховима и сумњама, у тренутку када се чини да је Горан хармонизовао породични живот, Марија изненада умире. Догађаји који ће се потом низати наводиће једнозначно на закључак да је љубав емоција која нас приближава божанским бићима.
Ипак, роман није само узбудљива прича о историји љубави прожете страшћу, поверењем, жртвовањем, патњом. Аутор вешто обрађује и мотив породичне љубави. Породица формира човека, она је уточиште јунацима од отуђености која вреба на сваком кораку.
Радња романа се одвија на још једном, паралелном нивоу. Аутор већ у првој глави романа тврди да историја коју учимо није ни комплетна, ни тачна. Он пласира крајње оригиналну тврдњу да су Kелти преци већине европских народа, да заједничко порекло све касније поделе обесмишљава. На овај начин је интимној љубавној причи дао универзално значење.
Стил писања је јасан, чист, једноставан. Аутор је испоштовао све етапе развоја радње, верно дочарао лик главног јунака без улажења у непотребне описе. Често оно што јунаци прећуте има већу тежину од изговореног. Роман се чита у једном даху. Писац је успео да одржи тон који није патетичан чак и када пише о смрти.
Дело обилује напетим ситуацијама, често шокира непредвидљивим обртима. Горан Првуловић нам потврђује да љубав као једна од најстаријих књижевних тема још није превазиђена и да представља непресушно врело инспирације. Аутор је мајсторски, на потпуно нов начин успео да тему љубави и губитка обједини са уверењем да се разлике међу људима вештачки стварају и да им управо оне не дозвољавају да буду срећни. Теорија о томе да нас уче о кривотвореној историји није нова, али кроз причу о Kелтима добија потпуно оригиналан облик. Роман ће сигурно једног дана бити узбудљив филм.
Петковић Марија, Лектор

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/spanci-snimaju-film-prema-romanu-naseg-sugradjanina/