Божић данас славе православне цркве које се држе старог, Јулијанског календара. То су поред Српске православне цркве, и руска, грузијска црква, јерусалимска православна патријаршија и Света Гора.
Верници Божић виде као најрадоснији хришћански празник.
Божицно славље у црквама почиње на Бадњи дан, и траје наредна три дана. Дан после Божића је спомен Сабора Богородице, а затим, 9 јануара, Свети архиђакон Стефан, који се обележава и као крсна слава појединих породица.
Божић је у Србији од јула 2001. једнодневни државни празник.
Према Библији, Исус Христ је Син Божји, којег је родила девица Марија, безгрешним зачећем путем Светог духа, у граду Витлејему.
Будући да се у Новом завету не наводи када се тачно родио Исус, први хришћани нису славили Божић, него само Ускрс. У прво време постојања хришћанске цркве, Божић и Богојављење су прослављани у исти дан, а празник је називан Епифанија.
Божић је почео да се слави у Риму 354. године, према многим изворима, на дан када се претходно славило рођење римског божанства сунца, Сол Инвицтус.
Симболи Божића код православних Срба су бадњак и чесница.
Божић је породични празник и обележава се у кући и у црквама. Под куће се по традицији посипао сламом да би се дочарао скромни амбијент стаје у Витлејему у којој се, по Библији, родио Христ.
Чесница, погача у коју се ставља новчић, меси се и ломи на Божић на онолико делова колико има укућана. У чесницу се ставља новчић од сребра или злата који симболизује дар новорођеном Христу, а верује се да срећа чека оног у чијем комаду буде новчић.
Божићу у православљу претходи четрдесетодневни пост.
Људи се на Божић поздрављају са „Христос се роди“, а одговор је „Ваистину се роди“.
КОМЕНТАРИ