СРБИЈА НА ЛИСТИ ТОП 10 ЗЕМАЉА ХОЛАНДСКОГ МИНИСТАРСТВА ПОЉОПРИВРЕДЕ

Србија се нашла на Топ 10 листи холандског Министарства пољопривреде по напретку у десет кључних тачака оствареном у аграрном сектору у 2020. години, која је, осим што ће остати упамћена по најгорој глобалној кризи изазваној пандемијом коронавируса, донела и неке позитивне промене.

Агро сектор Србије је одолео корона олуји, при чему су вишегодишњи програми сарадње, иновативне иницијативе, усмеравање регулативе, регионална сарадња, развој е-трговине, као и одрживост производње, остали су на правом путу и напредовали.

Један од најјачих и најконкурентнијих агросектора у Србији је узгој воћа констатују холандски агри стручњаци већ у првој реченици анализе, која је објављена на званичном сајту Министарства пољопривреде.

“Криза је имала нето позитиван ефекат на продају пољопривредних производа. Док су српски пољопривредни произвођачи повећали приносе за 10,3 посто у 2020. години, узгајивачи воћа и поврћа су повећали продају за чак 20 процената, услед промене потрошачких навика у доба пандемије“, наводи се у тексту.

Поред тренда раста производње, Холанђани подсећају да се у Срби увелико завршава пројекат Хорти центар Адриа замишљен као логистичко-образовни центар, а који реализују Балкан Гринхаус и КГ Гринхаус БВ&КГ Системс.

Ово неће бити само изложбени салон најновијих технологија и опреме, већ и место где ће пољопривредници из Србије и земаља у окружењу моћи да се упознају са софистицираним стакленичким технологијама и употребом енергетски ефикасних и одрживих решења у пољопривреди, напомиње се у анализи.

Даље се наводи да Холандија жели да закључи уговоре о сарадњи са српским произвођачима воћа, али и са образовним установама у воћатрском сектору у Србији.

Посебно се апострофира иницијатива Владе Србије, односно Министарства пољопривреде у оквиру ЦЕФТА споразума за увођење Система јединственог фитосанитарног сертификата, као достигнуће у отклањању баријета и у унапређивању трговинске размене пољопривредних производа у региону.

Као четврти важан успех Србије Холанђани истичу успостављање шест зелених коридора Западног Балкана, који су постали оперативни већ у року од месец дана од избијања корона вируса. Напомињу да је то била прва заједничка активност царинских служби ЦЕФТА споразума, која је показала да су Србија и регион Западног Балкана брже реаговали на кризну ситуацију од остатка Европе.

Поред тога, холандски агро стручњаци указују и на пораст електронске трговине који је забележен у свим земљама широм света, па и у Србији. Констатују брзи заокрет потрошача ка куповини путем интернета, што је по њима једна од неочекивано позитивних промена у српској агроекономији ове године.

“У априлу 2020. године, на првом врхунцу пандемије у Србији, куповина путем интернета у онлаљн продавницама пољопривредника забележила скок од преко 400 посто за мање од годину дана“, наглашава се у анализи.

Дигитализација пољопривреде у Србији, наставља се даље, брзо узима маха. Пољопривреда је конзервативан сектор и обично треба времена да се уведу иновације у свакодневну праксу. Међутим, глобална пандемија натерала је српске пољопривреднике да траже нове технологије. Ово су подржали Министарство пољопривреде и државна пољопривредна саветодавна служба.

Српски пољопривредници се сада налазе у окружењу у којем се економија може зауставити и рестартовати у моменту за шта ће најважнији бити отпорност, нови пословни модели и трајно прилагођавање.

Нарочита пажња је у анализи посвећена Берлинском процесу, као иницијативи чији је циљ јачање регионалне сарадње на Западном Балкану и помоћ интеграцији економија нашег региона у Европску унију. Оцењује се да ће ова иницијатива сузити јаз између региона и ЕУ, да ће бити катализатор за дубљу регионалну економску интеграцију и одскочна даска ка јединственом тржишту ЕУ.

Србија је највећи произвођач пољопривредних и прехрамбених производа на Западном Балкану. У региону ЦЕФТА, Србија обезбеђује најмање половину регионалне производње различитих пољопривредних производа.

Најјачи подсектор је производња воћа, али српске плантаже такође учествују са више од једне половине у регионалној производњи кукуруза, јечма, шећерне репе и соје, примећују у Холандији.

“Србија је други највецћи произвођач соје у Европи, одмах после Италије, са потенцијалом да достигне лидерску позицију. У 2019. години, Србија је имала удео од једне четвртине у укупној производњи соје у ЕУ. У 2020, овај удео ће вероватно бити већи.

Процењујући производњу соје са нивоа евро-региона, АП Војводина је на првом месту међу више од 300 европских региона.

У тексту се додаје да је процењена укупна површина усева под пшеницом у Србији 2020. око 600 хиљада хектара, пет посто више него претходне године, углавном због високих цена пшенице током 2019/20.

Производња кукуруза за 2020/21 процењује се на 8,0 милиона метричких тона, готово 10 процената више у односу на претходну годину. Извоз кукуруза у Србији од 3,2 милиона тона у 2019/20. био је рекордан, само су неке чињеница наведених у тексту холандског Министарства пољопривреде.

Танјуг

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/srbija-na-listi-top-10-zemalja-holandskog-ministarstva-poljoprivrede/