ШТА ДОНОСЕ ПЛАТНИ РАЗРЕДИ ПРОСВЕТАРИМА?


челу са председником Републике, председником Владе, министрима, запосленима у јавним предузећима и јавним службама. Међутим, власт је проценила да у овом тренутку ипак није спремна на баш толики ниво праведности, па се одлучила да у платне групе и платне разреде „упакује“ запослене у јавним службама.

Запослени у јавним службама су подељени у 13 платних група, а унутар сваке платне групе су подељени на платне разреде. Прве три платне групе имају по пет платних разреда, од четврте до шесте: по 8 платних разреда, од седме до једанаесте платне групе пуних девет, а у највишим платним групама, 12. и 13. по три платна разреда. Укупно 81 платни разред, сврстан у 13 платних група. Одређена је почетна позиција, односно полазни платни разред за свако занимање.

У табелама се налазе скоро сви запослени (са изузетком тзв. генеричких занимања која су заједничка за све јавне службе као што су финансијско-административни радници, помоћни радници, радници задужени за одржавање).

Што се тиче образовања (предшколске, основне, средњошколске установе), највећи део запослених је стављен у 8. платну групу (са претпостављеним 7. степеном стручне спреме), са изузетком стручних сарадника- библиотекара, који се налазе у 7. платној групи и наставника који раде у отежаним условима који су сврстани у 9. платну групу.

Када је реч о већини запослених, а то су наставници, они су сврстани у 8. платну групу са стартном позицијом: 3. платни разред, њихова почетна плата била би већа од досадашње за око 10%. Међутим, предложени коефицијент за стручне сараднике је за 7% нижи у односу на наставнике, исто толико и за секретаре школа (који се ипак налазе у табели иако не би требало, јер спадају у генеричка занимања) а за библиотекаре чак 15% нижи (ово не значи мању плату од оне коју тренутно имају, већ да је планирано повећање за њих ниже у односу на повећање које ће имати наставници).

Свакако је да би требало имати на уму да осма платна група у коју су сврстани скоро сви наставници а и стручни сарадници (осим библиотекара) има чак девет платних разреда који обухватају висину коефицијента од 3.35 па до 4.71 или (уколико узмемо вредност тренутно обрачунате основице од 14292 динара) имаће распон од 47870 динара до 67500 динара (то значи да неко ко има нпр. коефицијент 3.84 има плату 56000 динара). У досадашњем систему обрачуна зарада у образовању, максимална разлика између наставника-почетника и онога пред пензијом је могла износити до 15.6%, сада та разлика иде до чак 40%.

Ради прецизније илустрације, на основу изражених матрица, за 7. платну групу распон коефицијената по платним разредима унутар групе се креће од 2.92 – 4.11. За осму платну групу, тај распон се креће од 3.35 – 4.71, а за девету платну групу од 3.86 – 5.43. Из ових података произлази да се висина коефицијената из различитих платних група преклапа, па је могуће да запослени у седмој платној групи (са највишим 9. платним разредом) добије коефицијент 4.11 и зараду од 58740 динара, а да на пример, почетник у деветој  платној групи (и првом платном разреду) добије коефицијент 3.86 и зараду од 55200 динара.

Повећање зарада предвиђено за директоре установа са предложеним коефицијентом од 5.99 са собом доноси зараду од преко 86 000 динара, што представља раст од 45% у односу на досадашњу зараду.

Вредност тренутне основице, која би требало да је јединствена, а још увек није за све делатности, негде износи 14276 динара, а негде 14292 динара или 14414.  Разлика јесте мала, али је довољна да направи пометњу у систему.

Све ово подразумева израду правилника који ће дефинисати позиције запослених у оквиру платних разреда (то још није урађено).

Оно што још увек није дефинисано:

1. На који начин се напредује у виши платни разред?

2. Колико ће бити транспарентни услови у правилницима  који ће омогућити запосленима да не буду нечијом зловољом запостављени у напредовању?

3. Колику слободу у дефинисању одређених категорија ће имати директори школа?

4. Колика ће бити цена рада?

Минимална зарада – Намера нам је да ову анализу искористимо и као прилику да укажемо на неодрживост досадашње праксе  да прва платна група (као најнижа у систему) има зараду мању од минималне зараде која је тренутно 25168 динара (за 176 радних сати у месецу). У табели смо могли да запазимо да најнижи коефицијент прве  платне групе износи 1.11, што би значило да основна цена рада мора да буде 22674 динара да би се остварила минимална зарада предвиђена законом, а не 14276 – 14292 како је предвиђено на основу понуђених коефицијената. Уколико се установи овакав начин обрачуна најнижих зарада, наставило би се и противзаконито стање у коме се појединим запосленим утврђује основна зарада која је нижа од најниже загарантоване. Уколико се у буџету за 2019. годину заиста предвиђа повећање за 10%, сасвим је јасно  да ће се овакво стање задржати и даље и да се примена овог система обрачуна зарада не може уподобити са законом још најмање пет година (и то под условом да се минимална зарада уопште не мења, што је мало вероватно).

И да закључимо:

1. Бенефити који се могу уочити применом овог система односе се на:

– Јединствену основицу (до сада  је било 19 различитих).

– Стварање услова за напредовање кроз платне разреде (до 40% ).

2. Лоше стране се огледају у:

– Малом повећању зарада за библиотекаре и секретаре школа.

– Издвајању директора из система (на основу оваквог предлога се може закључити да ће они сада представљати отуђени центар моћи у односу на колектив којим руководе и који их је изнедрио; велики број посвећених директора заиста и заслужује да се због велике одговорности коју са собом носе и издвоје зарадом, али остаје питање да ли баш сви заслужују да се издвоје зарадом која ће бити већа него што ће је имати научници и универзитетски професори.

– Остављеним нејасноћама у вези са ценом рада и правилницима који треба да уреде овај систем.

У Крагујевцу, 3.8.2018. године

Ресор за образовни систем УСПРС

Милан Јевтић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/sta-donose-platni-razredi-prosvetarima/