СУША УЗЕЛА ДАНАК И У ПОДУНАВСКОМ РЕГИОНУ

Суша узима данак на ратарским културама, а најугроженији је кукуруз. Стручњаци кажу да ће приноси бити значајно смањени у односу на прошлу годину, а на многим парцелама рода уопште неће бити. Суша је успорила и развој сунцокрета, који је најтолерантнији на недостатак влаге и велике врућине. Уз све то метеоролози најављују нови тропски талас који ће у још већој мери угрозити ратарске културе.
-Ове године временске прилике веома су негативно утицале на усеве кукуруза, нарочито у критичним моментима његовог развоја. У тренутку када је биљци било потребно највише влаге, имали смо изузетно високе температуре, од 35 до 38, а на њивама и преко 45 степени Целзијуса. У таквим условима, у време опрашивања и интензивног раста, биљка кукуруза страдала би и да је имала довољно влаге у земљишту, јер не би могла својим кореновим системом да усиса довољно воде из земљишта и да надокнади транспирацију која је при овако високим температурама и благом ветру изузетно висока. Другим речима већа су испаравања са листа кукуруза него што биљка може да надокнади кроз свој коренов систем. То се зове ваздушна суша коју смо имали у дужем временском периоду, са мало кише која је накратко прекидала изузетно високе температуре, а што је углавном било безначајно за развој кукуруза. Пало је свега 15 до 25 литара кише по метру квадратном, а имамо атаре где је уопште није било – објашњава Горан Павловић, саветодавац у Пољопривредној саветодавној и стручној служби у Смедереву.
Стање на парцелама под кукурузом је шаренолико, а већ сада се може рећи да ће штете бити огромне. Од тога да ће на неким њивама род потпуно изостати, што се већ сада уочава, нарочито у шумадијском делу Подунавског округа.
-Киша која је пала крајем јула неће моћи да поправи стање у вишим теренима, јер је штета непоправљива. У моравском делу то је још могуће, јер више подземне воде, јутарње температуре, а у појединим данима и роса одржавају наду да ће ниже приноса ипак бити. Међутим, на неких 25 до 30 одсто усева штета је већ учињена, тако да рода уопште неће бити, а тамо где је још увек могуће да се кукуруз донекле опорави и изнесе род до жетве, приноси ће бити веома мали – између две и три тоне – тврди Павловић.
Да би се ублажили ефекти суше, пољопривредним произвођачима, пре свега оним који се баве сточарством, стручњаци препоручују силирање кукуруза за исхрану стоке, јер једино на тај начин могу да искористе биљку, а да не претрпе тоталну штету.
-Приликом силирања предлажемо произвођачима да обавезно по једном вагону унесу неких 300 до 500 килограма кукурузне прекрупе. Она ће да поспеши ферментацију и омогућиће квалитетну силажу. Последице суше могу да се ублаже и неким систематским мерама. Зато пољопривредним произвођачима саветујемо да, пре свега, размишљају о анализи земљишта коју Пољопривредна саветодавна и стручна служба обавља бесплатно до 15. августа. На тај начин утврђују се параметри плодности земљишта, а на основу њих можемо произвођачима да препоручимо врсту и количину ђубрива и друге мелиоративне мере за ублажавање недостатак влаге у земљишту – каже Павловић.
Горан Павловић подсећа, такође, да је готово целокупна ратарска производња у систему сувог ратарења, односно да се наводњавају углавном пострни усеви, делом шећерна репа, соја, кромпир и кукуруз шећерац.
-Наводњавање је, наравно, најбоље решење, али и другим јефтинијим мерама можемо поправити стање у производњи ове културе, и то калцификацијом, хумификацијом, продубљивањем ораничног слоја, дренажом, сидерацијом… Има и других мера којим се донекле може подићи сигурност у производњи до неког нивоа, али ове године имамо усеве на неким њивама који су једноставно спаљени од високих температура и суше.
Треба, такође, напоменути да ситуација није сјајна и на сунцокрету, биљци која је најтолерантнија на недостатак влаге и велике врућине.
-Нарочито на неструктурним теренима, са плитком обрадом, тамо где је сетва била касна или прегуста, дошло је до сушења лисне масе сунцокрета, па и оно што је опрашено, тамо где је могуће да се ствара род, наливање зрна ће бити слабо, а самим тим приноси мањи за неких 20 до 30 одсто – упозорава Горан Павловић.
Министарство пољопривреде интензивно прати стање на ратарским усевима и готово је сигурно да ће Влада Републике Србије предузети одговарајуће кораке како би се ублажили негативни ефекти суше. Кукуруза ће, истичу надлежни, бити довољно за домаће потребе, а прелазне залихе ублажиће последице суше.
Иначе, кукуруз се у Србији сеје на неких милион ипо до два милиона хектара, а у Подунавском округу у просеку на око 45 хиљада, мада је било година када је заузимао и више од 50 хиљада хектара.

Извор Наше новине

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/susa-uzela-danak-i-u-podunavskom-regionu/