ТЕЧЕ СТАЖ И НА ЊИВАМА

Сезонци на српским њивама, највероватније од следећег лета, неће радити само за дневнице. Министарство за рад заједно са Министарством пољопривреде и Националном алијансом за локални економски развој, ради на Нацрту закона о сезонском раду у пољопривреди. Циљ је да се и надничари убудуће ревносно пријављују, а да газде за њих плаћају порезе и доприносе. Колике – још се не зна.

Процењује се да у Србији сваке сезоне на њивама ради од 80.000 до 100.000 људи. Подаци статистике су да је лане у Србији било чак 570.000 неформално запослених, од којих су две трећине ангажовани у пољопривреди. Већина од тог броја, ипак, су сами власници пољопривредних газдинстава и њихове породице. Остатак су сезонци који радом под ведрима небом не зарађују за пензију и здравствено. Државу тишти што ни од њиховог рада не приходује.

– Радна група је анализирала примере из окружења и узела у обзир како су сезонски рад у пољопривреди решили у Хрватској и у Мађарској – објашњава Иван Радак из НАЛЕД-а. – Најпре се размишљало о увођењу ваучера, што је хрватски модел. Пољопривредник купи од државе ваучере, а сваки подразумева намирене порезе и доприносе за једног радника на један дан. Уколико му треба десет радника на пет дана, онда купи 50 ваучера и лепи их сваког дана у књижицу. Сада смо ближи идеји да се искористи то што имамо Централни регистар обавезног социјалног осигурања и да се они сваког дана електронски пријављују. Тако је у Мађарској.

Овај вид рада захтева посебан закон јер је специфичан. Пољопривредник не зна колико дана ће му тачно колико радника бити потребно, а ангажовање по уговору о повременим и привременим пословима не може да се реши дневно упошљавање.

– Ваљало би да ниво пореза и доприноса за овај вид рада буде нешто нижи, како би се пољопривредницима исплатило да пријављују раднике – додаје Радак. – То је, међутим, још тема преговора.

Извор Новости

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/tece-staz-i-na-njivama/