јан 04 2017

У ХРАМУ ПРЕД БОЖИЋ

Текст и фото Наташа Миљевић

Храм Светог Стефана Лазаревића у болничком кругу данас је био окупан сунцем и одбљеском снега, спреман некако посебно свечано пред Рождество Христово – Божић, када сам пристигла да се договорим са нашим старим и милим протом Тиком, како верни од милоште зову нашег протојереја ставрофора Тихомира Анђелковића, о Светој тајни исповести пред Божић.

Прота је био заузет својим пословима – невољних у ова времена је много, потребитих у болници посебно, исповест већ заказана за све верне, а благослов за овај текст уз фотографије добијен. Храм је отворен сваки дан од 8 до 13 часова, а сунце је данас било посебно благонаклоно према фотографима у тим часовима.
Божић је близу, радост нараста у свима нама, али за појце је потребна посебна припрема и договор са свештеником, како би сви антифони, тропари и кондаци и све литургијске песме биле спремне да се отпоју у Божићно јутро, најсвечаније и најбоље могуће, а у славу Божју и вернима на молитвеност и спасење. У овом храму, службе ће се одвијати сва три празнична дана од 8 часова.
Бележећи један по један кадар које гледате сада, размишљала сам о Светом владики Николају Велимировићу који је рођен на данашњи дан, великом орлу Српства како га Ава Јустин назва, о Светом Стефану Лазаревићу, највећем и најобразованијем европском витезу свог времена, коме је ова црквица и посвећена, сину цара Лазара и царице Милице, најкраснијем од рода Светих Немањића, о коме сам писала и много и често, фасцинирана таквом личношћу, кроз приче о Копорину, Манасији, Слову Љубве…о Пресветој Богородици и њеном великом Божићном дару Светом Роману Слаткопојцу који спева Божићни кондак ,,Дјева Днес“ и још многе друге потом, после много немузикалних година због којих горко плакаше…па о Светом Нектарију Егинском, великом исцелитељу, Светом Василију Острошком и Светом Сави који ме посматраше са дивних икона у храму у ово предпразнично јутро…и најзад, о великом и страшном Часном Крсту, који стоји сам, на почасном месту, украшен и свечан пред овај празник, као опомињућа жртва оног који се роди да би био распет, нас ради и кога за пар дана славимо као новорођенче и Бога у исто време.
Сестре у храму ме са љубављу примише и испратише, не реметећи моје мисли које сад забележих, да се опет сретнемо у ова празнична јутра, радошћу вере освећена, ако Бог да.

Наташа Миљевић

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/u-hramu-pred-bozic/