У РАДОВАЊСКОМ ЛУГУ ОБЕЛЕЖЕНА 203. ГОДИШЊИЦА СМРТИ ВОЖДА КАРАЂОРЂА

Поводом 203 године од убиства Вожда Карађорђа у  Великој Плани су у недељу  26. јула, положени венци на месту убиства великог Вожда у Радовањском лугу.

Служена је литургија и одржан парастос Вожду а потом су венце положили представници општине Велика Плана на челу са председником Игором Матковићем као и Удружење потомака ратника од 1912. до 1918. из Милошевца, Удружење краљевина Србија и странке Покрет обнове краљевине Србије.

Серија необичних и трагичних догађаја почела је када се Карађорђе, после четири године проведене у добровољном изгнанству у Русији, вратио у Србију.

Док је био у Русији одржавао је везу са великим пријатељем и кумом Вујицом Вулићевићем, својим војводом и саборцем из многих љутих бојева против десетоструко надмоћније турске армије. Вулићевић је о свему обавештавао Милоша Обреновића. Велика је вероватноћа да су кумови (Карађорђе је био у кумовским везама и са Обреновићима) лажним информацијама које су му слали о стању у Србији и расположењу народа, и намамили вођу Првог српског устанка да се у јулу 1817. године запути назад у отаџбину. Са намером да подигне нови устанак против Турака.

На Вујичин предлог, Карађорђе је за за своју базу изабрао Радовањски луг, дубоку и шумом обраслу долину удаљену десетак километара од Велике Плане, власништво мештанина Драгића Вујкића, у који је стигао са својим верним пратиоцем Наумом.

Карађорђе и Вујица су се састали у Радовањском лугу и заједно појели вечеру коју је Вујица донео из своје Азање. Пред зору, 26. јула, био је велики светац Архангел Гаврило, док је Карађорђе спавао, унајмљени убица Никола Новаковић га је убио секиром. За убиство је искористио тренутак када је Наум отишао на оближњи поток, по воду.

Мртвом Карађорђу Новаковић је јатаганом одсекао главу и предао је Вујици Вулићевићу, који је однео Милошу Обреновићу.

Карађорђе је сахрањен на месту убиства, а век касније његови посмртни остаци пренети су у цркву Светог Ђорђа у Тополи, коју је уочи Првог светског рата подигао његов праунук Краљ Петар Први.

И на месту Карађорђеве погибије у Радовањском лугу, по наређењу његовог потомка Александра Карађорђевића, подигнута је православна црква.

Народ је са правом сматрао да је Вујица требао заједно са Карађорђм побећи преко Дунава и тако спасити главу и себи и Карађорђу. Овај црни белег у својој биографији Вујица је покушао да спере градњом Манастира Покајница и личним покајањем. Прилагао је Вујица и позлаћене путире за разне храмове и манастире и давао велике прилоге у новцу, али народ је тешко заборављао овакав тежак злочин.

Последњих неколико година свог живота Вујица је провео презрен и одбачен од кнеза Милоша Обреновића. Упокојио се 1828. године и сахрањен је у Манастиру Пиносава, близу гроба Милоја Поповића Ђака. Посебно место у историји Манастира Пиносава припада и великоме Вожду Карађорђу који је поред једног великог храста, што и данас пркосно одолева зубу времена и носи назив Карађорђев храст, окупио велику војску. Устаници су се у току Литургије под ведрим небом и крошњом овог знаменитог храста причестили Светим Тајнама Тела и Крви Христове.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/u-radovanjskom-lugu-obelezena-203-godisnjica-smrti-vozda-karadjordja/

1 comment

    • Azanjac on 27/07/2020 at 07:00

    Od tatda se ni jedno dete u Srbiji ne zove Vujica.Ime sramote i izdaje.

Komentari su onemogućeni.