УВЕЋАН БРОЈ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ

nasilje_u_porodiciУ области породичног насиља, из године у годину расте број пријављених случајева насиља у породици, док истовремено институције настављају да примењују махом блаже мере и казне за починице породичносг насиља. Жене старости 30 до 39 година редовно су највећа група међу жртвама породичног насиља, а починиоци насиља су мушкарци и то супрузи и бивши супрузи жртава. Резултати истраживања говоре о томе да не само да је настављен тренд повећања регистрованих случајева насиља у породици, већ подаци појединих органа говоре о повећању броја случајева насиља за два и више пута. Забрињавајући су и подаци да је значајно увећан и број случајева претњи или употреба оружја.

Када је реч о феномену насиља у породици, подаци недвосмислено потврђују да је реч о родно заснованом насиљу. Особе женског пола чине од 77 до 90 одсто (зависно од података различитих институција) укупног броја жртава породичног насиља, а починиоци су у исто толико случајева мушкарци, и то брачни или ванбрачни партнери или бивши партнери жртава. Родна димензија појаве насиља у породици најизраженија када је реч о жртвама између 18 и 50 године, а најугроженије су жене између 30 и 50 година. То су претежно жене основног и средњег образовања, незапослене и домаћице. Будући да децу има чак 85 одсто жртава, а да половина од укупног броја жртава има више деце, број деце жртава насиља (непосредних или посредних) је много већи од оног приказаног у евиденцијама институција.

Пракса и резултати истраживања указују на то да је сарадња институција и њихово усклађено деловање још увек слаба тачка у пружању одговарајуће заштите жртава породичног насиља.   Усвојени протоколи јесу допринели побољшању рада институција, највише у погледу међусобне сарадње, али се они још не примењују у потпуности и у сваком случају.

Последњих година од свих институција полиција бележи највећу промену у броју евидентираних случајева насиља у породици (готово да је удвостручен број пријава), а полицијске управе увеле су координатора који контролише поступање полицијских службеника у случајевима породичног насиља. Уочено је и то да полиција чешће него ранијих година подноси кривичне пријаве у случајевима насиља у породици. Уз то, полиција чешће пријављује случајеве насиља у породици центрима за социјални рад. Истовремено, и даље се најчешће примењују најблажа овлашћења, изричу се најблаже прописане казне починиоцима, поступци трају дуго, жртве не добијају одговарајућу подршку, а координација и сарадња институција је још далеко од потребне.

Један од података који посебно забрињава јесте то да се грађанскоправни поступци покрећу искључиво на иницијативу особа које су претрпеле насиље (80 одсто укупног броја поступака у 2015), да су органи старатељства подносили тужбе у грађанскоправним поступцима само у 13 одсто случајева, а тужилаштва у тек 4 одсто случајева. Око 20 одсто тужби у парничним поступцима буде повучено, поступци због кршења изречених мера заштите од насиља у породици се, према досадашњим подацима, ретко покрећу, а у 2015, осим основних тужилаштава у Зрењанину и Кикинди, друга тужилаштва нису водила овакве поступке.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/uvecan-broj-nasilja-u-porodici/