Српска православна црква прославила је Богојављење, 19. јануара, празник крштења Исуса Христа којим је почела његова мисија и проповедање хришћанске вере. У свим храмовима је освештана Богојављенска вода, а тако је било и у цркви Светог Преображења Господњег у Паланци, где се окупио велики број верника.
Богојављенска водица се употребљава од Kрстовдана уочи Богојављења и освећења водице на сам дан Богојављења па до оданија Богојављења. Током тих дана се водица употребљава за све што је на духовну корист и здравље, а након оданија празника се употребљава у случају да се неко разболи или се не осећа добро. Узима се ујутро наташте.
Богојављенска вода дивна је потврда православне вере. Њена је особина да годинама остаје свежа, укусна, освећена и лековита. Одавно се чува обичај да се ова водица чува у нарочитом судићу целе године, јер она помаже у свакој болести и кад мала деца имају страх ноћу, и кад човеку нагло позли и кад му храна не прија и кад не може да подноси болове у болести и кад му се смућују помисли и не зна како једну ствар да реши – и уопште, многобројни су прилике у животу и тешкоће кад се Богојављенска водица са вером употреби и стварно користи.
На сам дан Богојављења црква дозвољава да се том водицом кропе све одаје и сваки кутак. Али, у свима другим данима године, Богојављенском водицом се само пије у случају болести. А здрави ако желе, морају који дан постити, па ту водицу узети ујутру.
У Македонији и данас многи ништа не једу прва два дана Великог Поста, па трећег дана окусе ту воду у знак велике светиње. У нашем народу од давнина поштује се Богојављенска водица. У 14. веку, за време цара Душана и кнеза Лазара, оним људима којим није дозвољено да се причесте због неког великог греха, дозвољено им је да посте и окусе Богојављенске водице.
Свака кућа, на дан Богојављења, кад свештеник свети воду, треба да је узме у нарочит суд и да је чува преко целе године.
