Текст и фото – Наташа Миљевић
Чланови ,,Удружења ратних добровољаца ратова 1912-1918 г., њихових потомака и поштовалаца“ окупили су се у парку код Мукерове школе 12. септембра у поподневним часовима, на дан Светог благоверног кнеза и војсковође Александра Невског и дан обележавања српско-француског пријатељства у Паланци– трогодишњицу подизања спомен обележја пилотима из тих ратова који су баш овде, на нашем аеродрому, пре сто година и поставили темеље наше авијације. 
Спомен обележје – авион при слетању под тачним углом понирања и школског заокрета, који је урадио наш суграђанин Небојша Јовановић, као и ковчежић са земљом са гроба једног од највећих француских пилота и нашег суграђанина у то време Луја Полана испод њега, уоквирен симболичним авионским бомбама око њега, остаје тако на овом месту трајни печат наше захвалности овим витезовима неба и грађани га могу видети у парку код школе ,,Херој Иван Мукер“ кад год то пожеле. Ове године обележавамо и стогодишњицу примирја у Првом светском рату.
Високих гостију који су се окупили претпрошле и прошле године поводом подизања спомен обележја и потом на промоцији књиге Предрага Торбице о почецима српске авијације баш на овим просторима – представника више амабасада Француске, Словачке, Грчке итд., војних аташеа више земаља, чланова краљевске породице, представника удружења бораца свих ратова и других високих гостију није било и ове године, из финансијских разлога тј. немогућности организатора да искључиво из самосталних средстава организује адекватно одавање почасти једном херојству које је задивљујуће и читав век касније.
Паланка заузима значајно место у историјату српске авијације и без великог рада и труда, дугогодишњих архивских истраживања, великог познавања ваздухополоства у мирнодопским и ратним условима, као и техника летења и навигације Предрага Торбице првенствено, као аутора књиге ,,Ескадрила МФ99С у Паланци“, његових верних асистената и других наших пилота из града и чланова њихових породица, можда ништа не бисмо ни знали о овим дивовима неба.
Најбољи француски пилоти, пре само једног века, боравили су и узлетали управо одавде, са нашег старог вашаришта на Рудинама, из ,,француског села“ како су га наши суграђани тада звали, да би бранили нас и наше небо до и око Београда, од Аустро-Угара који су љуто потискивали читаву нашу војску дубоко ка југу, пред албанску голготу. Придружили су им се и наши тадашњи пилоти, официри велике и одважности и јунаштва, које данас за нас изгледа као недостижан идеал.
Пристунима су се обратили Жељко Поштић и Предраг Торбица, представници Удружења, а венац су положили Небојша Јовановић и Наташа Миљевић.
,,Бог је не у сили него у правди“, чувена је реченица Светог Александра Невског, једног од највећих војсковођа свих времена и једног од Светих отаца братске нам Русије, на чији дан се овај спомен увек одиграва. Овим његовим начелом су се руководили и хероји нашег неба, пре једног века, а надамо се и ми, као њихови потомци, чувајући их барем од најгорег – заборава.
КОМЕНТАРИ