окт 23 2016

ВИТЕЗОВИ НЕБА НАД ПАЛАНКОМ

a5

Текст: Наташа Миљевић

Књига Предрага Торбице ,,Ескадрила МФ99С у Паланци“, чију смо презентацију имали прилике да погледамо недавно у оквиру еминетног скупа организованог поводом обележавања прве годишњице од подизања споменика српско-француском пријатељству са почетка Првог светског рата, говори о једном великом и незаборавном подвигу који се одвијао баш овде, на нашем простору и небу, кроз несебичне дарове и јуначке летове француских пилота у одбрани Србије  пред албанску голготу.

a6Крећући се кроз радњу у коју нас Пеђа полако уводи, пратимо почетке српске авијације од Првог балканског рата, ка почетку Великог рата – рађање и потом оперативно дејство једне ескадриле, чији су пилоти били дивови не само неба пре 100 година, већ дивови у сваком могућем смислу наших критеријума за вредновање јунаштва, етике и човечности, чак и у вихору тако страшних догађаја као што је један светски рат.

Најбољи француски пилоти, пре само једног века, боравили су и узлетали управо одавде, са нашег старог вашаришта на Рудинама,  из ,,француског села“ како су га наши суграђани тада звали, да би бранили нас и наше небо до и око Београда, од Аустро-Угара који су љуто потискивали читаву нашу војску дубоко ка југу.

a7Колико нас ова Пеђина књига, нас Паланчане, обавезује данас, ако знамо шта се у ратном вихору одвијало овде, на најтежем и најзахтевнијем бојишту како тада, тако и данас – небу изнад нас, можемо, ако никако другачије, оценити на основу високих гостију који су се окупили прошле и ове године поводом подизања спомен обележја у парку код школе ХИМ и потом на промоцији ове књиге – представници више амабасада, војни аташеи, чланови краљевске породице, представници удружења бораца свих ратова, други високи гости, па на крају и представници локалне власти, дошли су да одају почаст једном херојству које је задивљујуће и читав век касније. Догађај је пропраћен у многим медијима у земљи и ван ње…а о овој дивној и монументалној причи наше историје, у којој Паланка заузима значајно место у историјату српске авијације, потребно је рећи да без великог рада и труда, дугогодишњих архивских истраживања, великог познавања ваздухополоства у мирнодопским и ратним условима, као и техника летења и навигације самог аутора и његових верних асистената, а на првом месту чланова породице, можда ништа не бисмо ни знали.

 a4Извучена трајно из заборава, аргуметована и чврсто поткрепљена великим бројем докумената, фотографија, дневника летења, дипломатских и преписки ратних команди, ова Пеђина истинита прича о једној суровој борби над нашим небом  има и свој поетски део, када нам говори, кроз описе ликова мајора Милетића, првог срског ваздухопловца, затим светске звезде авијације, Француза по рођењу, Луја Полана, малог дечака Синише кога је други француски пилот, узевши у свој авион после погибије родитеља, послао на школовање у Француску, па све до, у историји ваздухоплоства легендарног драматичног разговора чувеног Ђорђа Роша и Луја Полана усред лета под рафалном паљбом, коју је аутор поставио и као лајт мотив читавог свог дела, видимо и осећамо дух једног времена велике части и људскости.

a1Видимо и Паланку у то време, деценију по подизању Храма Светог Преображења, узбуђену и ужурбану у дочеку своје француске браће, пред најтежа искушења наше војске и голготу која је уследила непосредно после ових догађаја – ону страшну, Албанску. Видимо и те авионе којима су ови јунаци летели, тип  Морис Фарман Шортхорн 11, који нам са данашњег аспекта сигурности и безбедности летења, изгледају као играчке . четворокрилни, отворених, потпуно незаштићених пилотских кабина, са митраљезом којим се пуцало са чела авиона, носећи бомбе које су у случају дефекта, пилоти морали ручно да откаче. Видимо и скромну опрему ових пилота – прслуке и јакне од козје длаке, кострети или обичне коже и њихове кожне капе које су требало да их заштите од удара ветрова, олуја, киша и снегова тамо негде горе, где су летели без боца кисеоника, без електронике и радара, без навођења и могућности да се катапултирају, потпуно везани за тај слабашни аероплан, настао тек неку деценију пре тога. У данашње време, овакви подвизи, чак и да се не довијају у ратним условима и са наоружањем, спадали би у сам врх есктремног спорта највишег ризика. Ти и такви јунаци нашег неба, пре само 100 година, нису жалили ни себе ни свој живот ни своје огромно знање и вештину да би одбранили нас, своју браћу Србе баш овде, у нашој Паланци и околини, над нашим небом.

a0

Предраг Торбица

На крају ове временски кратке али јако значајне приче о  ратним збивањима у пролеће 1915. у овим крајевима, аутор је, уз помоћ истомишљеника, покренуо и реализовао подизање мемента о чему се говори на зачељу књиге – симболично визуелно  подсећање на цео догађај кроз спомен обележје авиона при слетању под тачним углом понирања и школског заокрета, који је урадио наш суграђанин Небојша Јовановић, као и ковчежић са земљом са гроба Луја Полана испод њега, уоквирен симболичним авионским бомбама око њега, као трајни печат наше захвалности овим витезовима неба, у поменутом градском праку.

А да ли ћемо, као што се Рош и Полан разговараше у пилотској кабини под непријатељском паљбом, отићи или остати, као што су они урадили тада, певајући националну химну ради подизања духа и храбрости на највиши могући људски ниво, остаје на нама да се одлучимо у временима која нам сада врло брзо претходе. Свакако да нам инспирације за тај и такав останак, из ове приче, неће недостајати.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/vitezovi-neba-nad-palankom/