ВУЧЕН: ОБНОВА СТОГОДИШЊЕГ ПРИЈАТЕЉСТВА ГРЕНОБЛА И СМЕДЕРЕВСКЕ ПАЛАНКЕ

Успостављање пријатељских односа Француског града Гренобла и Смедеревске Паланке, датира из периода после завршетка Великог рата. Седмог јуна 1926. године на железничкој станици у Смедеревској Паланци зауставио се свечани воз са гостима из Француске, које предводио градоначелник Гренобла, Пол Мистрал.
Богат програм посете започео је 5. јуна 1926. у Београду, а два дана касније уприличен је долазак у Смедеревску Паланку, једини граду у Шумадији који је, овим поводом, био домаћин гостима из Француске.
У част гостију, одржана је свечана седница Општинског одбора (како се тада звао орган који се данас назива – скупштина општине), а потом и велики банкет на отовреном, на Кисељаку.
Из посте Француза нашем граду развио се пријатељство о коме сведоче називи Француске улице у Смедеревској Паланци, и Rue dе Palanka у Греноблу. Уследиле су посете делегације Смедеревске Паланке француском граду, а последња се одиграла 1973. године.
Вековно пријатељсттво француског и српског града, на које је протеклих деценија било готово заборављено, биће сачувано за будућа времена. Планирана је посета делегације Француске, и постављање спомен-обележја које ће сведочити о пријатељству Француске и Србије, односно Гренобла и нашег града.

У целости преносимо писмо амбасадорy Француске у Републици Србији

Његова Екселенција
Амбасадор Француске у Србији,
Господин Жан Луј Фалкони

Ваша Екселенцијо,

Јубилеј успостављања дипломатских односа Србије и Француске представља посебну прилику да се подсетимо како је текао процес изградње пријатељских релација између Смедеревске Паланке и града Гренобла у Француској.
Траг овог поријатељства сачуван у називу Француске улице у Смедеревској Паланци, и Rue dе Palanka у Греноблу.
Ова прича почиње јуна 1926. године, када је делегација, у којој су били представници више француских градова, посланици парламента Француске и војни ветерани, посетила Србију.
Богат програм посете започео је 5. јуна 1926. у Београду, а два дана касније, 7. јуна, уприличен је долазак у Смедеревској Паланци, једином граду у Шумадији који је, овим поводом, био домаћин гостима из Француске.
На железничку станицу у Смедеревској Паланци, у коју је доспео специјални воз, дошло је на хиљаде људи, да поздрави госте из Француске. У име домаћина, гостима се обратио Аћим Банковић, инжењер агрономије:

„Ви сте у средини која вас одавно познаје. Из тегобних дана страшне 1915. године. Тада сте нам пружили руку, избавили нас из беде. Вама дугујемо нашу слободу. Занатлија је оставио свој посао, сељак је за тренутак оставио свој плуг, да вам овде отвори своје срце, своју душу, као што сте Ви то нама учинили у најцрњим нашим данима. Живела Француска.“ Уследило је интонирање Марсељезе, химне Француске, а потом и химне Србије.
На ове речи добродошлице одговорио је градоначелник Гренобла, господин Пол Мистрал, захвалио је на срдачном дочеку, а потом се Љубица Хајдуковић, ученица петог разреда гимназије, на течном француском обратила гостима:

„Ми немамо палата и паркова, али имамо срце које ће трајно куцати за нашу милу и слатку Француску.“ Господин Мистрал примајући букет црвених ружа, нежно је загрлио и пољубио малу Хајдуковићеву. Момент је био тако дирљив, да су многи плакали, нарочито старији свет.
Гости су, кренули ка згради паланачке општине, праћени великом поворком мештана, а са балкона и прозора поздрављали су их паланчани, бацајућу цвеће и узвикујући „Живела Француска“.
У част гостију, одржана је свечана седница Општинског одбора (како се тада звао орган који се данас назива – скупштина општине). У знак поштовања према Француској, том приликом, Општински одбор је одлучио да се једна од најлепших улица у Паланци назове именом „Француска улица“ – и ова је улица тај назив сачувала до данас.

За госте из Француске, на Кисељаку (извору термо-минералне воде), затим је уприличен велики банкет, а том приликом бројном народу обратио се господин Пол Мистрал, градоначеник Гребнобла, који је улогу Шумадије у српској револуцији (Првом српском устанку), упоредио са улогом Гренобла и Лиона у Француској револуцији. Мистралов говор је симултано превођен на српски, а одушевљени мештани су, потом градоначелника Гренобла, око столова, носили на рукама.


У наредним годинама, скупштина Гренобла донела је одлуку да једна од централних градских улица у овом граду добије име Rue dе Palanka. Уследиле су и посете делегација из Смедеревске Паланке, а последња забележена посета одиграла се 1973. године.
Посета Француза 1926. године остварена је у сложеним међународним и унутрашњеполитичким околностима, у вези са припремама француско-југословенског уговора о пријатељству, који је потписан следеће, 1927. године. Долазак Француза указује на жељу да се манифестацији дâ дубљи, национални и народни карактер који би био утемељен у времену учвршћивања савезништва током Првог светског рата и обликовања и развијања српске интелектуалне елите у Француској за време и после рата.


Решени да у години јубилеја скренемо пажњу на пријатељство нашег града и Гренобла у Француској, у Народном музеју Смедеревске Паланке биће уприличена посебна изложба – која треба да презентује документа о овом догађају, и на особен начин испирча причу о пријатељству наша два народа. Народни музеј у Смедеревској Паланци поседује богат фонд историјске грађе и базе података који на релевантан и свеобухватан начин чувају и преносе историјску, антрополошку и музиколошку димензију француке посете. Напор да се прикупи и систематизује грађа и намера да се она кроз различите облике презентовања стави на увид научној и широј јавности, чини овај пројекат оправданим и музеолошки, музички и историјски утемељеним. Управо таква повезаност између дисциплина и отварање разноврсних медијских путања (кроз читање, додире, слушање и коришћење различитих средстава комуникације) којима се садржај представља, омогућавају да се сазнања о француској посети Србима из 1926. године, која су похрањена у музејским, библиотечким и архивским фондовима, учине занимљивим и актуелним данашњој заинтересованој публици без обзира на узраст и степен образовања.

У жељи да допринесемо обележавању значајног јубилеја, 180 година успостављања дипломатских односа Француске и Србије, позивамо Вас, поштована Екселенцијо, да посетите наш град, и, у времену које не ремети Ваше редовне обавезе, учините нам част и отворите поменуту изложбу у Народном музеју у Смедревској Паланци.

У Смедеревској Паланци,
Председник општине,
Никола Вучен

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/vucen-obnova-stogodisnjeg-prijateljstva-grenobla-i-smederevske-palanke/

5 comments

Preskočiti na obrazac za komentare

    • David Vojinovic on 11/08/2020 at 13:53

    Bravo Palančani pokažite da niste repa bez korena i da je velika greška odgovornih u Vladi RS što je GOŠA _FŠV – veliki Jugoslovenski brend (na Koridoru X) u projektovanju i proizvodnji putničkih kola sa tradicijom dugom skoro 100 godina prodat u bescenje jednom trgovačkom lancu robe opšte potrošnje kako bi se SIEMENS-Sobovnica( kome će Država na teret sopstvenog budžeta da izgradi i industrijski kolosek u dužini od cca16 km) baškario na tržišnom prostoru našeg Regiona bez konkurencije .

    • Snežana on 11/08/2020 at 13:44

    Inicijativa za pohvalu.Posebno zbog toga što je ogromna razlika između Palanke iz 1973. i sadašnje.Nažalost,u negativnom smislu.
    Da počnem od gimnazije.Nigde nisam pročitala da je obeleženo 100 godina postojanja?Da je bila jedina u tom kraju,iz Mladenovca su dolazili u Palanku u školu.Profesori iz 1973 godine,vrlo poznati i učeni.Da navedem prof.Vojislava Babića.Da li se zna da je on 1951.godine išao u Grenobl,na specalizaciju,kao stipendista francuske vlade?Bio je u grupi izabranih.A sledeće godine,francuska vlada ga poziva ponovo.Taj vrhunski profesor latinskog i francuskog,posle otvaranja zimskih OI u Grenoblu,06.02.1068.g. govorio je svojim đacima,od reči do reči,na francuskom,ceo govor Šarla de Gola,održan na otvaranju.Znači,
    Palanka je imala izvanredni stručni kadar u gimnaziji.Vrlo poznati stručnjaci bili su u bolnici.Za njih su znale i klinike u Beogradu.Pa Sud.Zašto je jedna mala varošica iz 1973 god.(V.Plana)dobila primat u sudstvu u odnosu na Palanku?Šta je sa pozorištem,koje je iz svojih redovala izbacilo i profesionalne glumce?O Goši da ne pričamo.Sve što uporedimo,ono i sada,Palanka ne da je nazadovala,ona je u močvari.Nažalost.
    Nadam se da ste ibetonirali pijac?Pre 9 meseci(poslednja poseta) gacala sam po blatu.
    Kena je stvarno urnisao Palanku a SNS vlast nije iz Bgd.pružala finansijku pomoć.
    U narednom periodu videće se da li se samo peru pate ili se stvarno u Palanci sve obnavlja.

      • Ja on 11/08/2020 at 17:08

      Za prvi deo tvog teksta pohvale.

      Ali si u donjem delu pokazala da si obican (malo obrazovaniji) bot.

      Prijatno sa sendvicem.

  1. Bravo!Samo napred.

      • Ja on 11/08/2020 at 14:16

      S cim je sendvic?

Komentari su onemogućeni.