У циљу интензивирaња активности које имају за циљ унапређење и очување орaлног здравља, у Србији се дуже од две деценије, сваке године у трећој недељи маја традиционално обележава Недеља здравља уста и зуба, ове године 26. пут
Овогодишња кампања се обележава од 17. до 23. маја 2016. године под слоганом „Осмехни се здраво”, а спроводе је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду. Носиоци и координатори активности током Недеље здравља уста и зуба на нивоу округа су окружни институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана.
Циљеви обележавања Недеље здравља уста и зуба су:
- Подстицати доносиоце одлука за подршку мерама за унапређење оралног здравља становништва
- Мобилисати све секторе друштва на заједничке акције које имају за циљ промоцију оралног здравља
- Мотивисати здравствене раднике за спровођење здравствено васпитног рада на тему оралног здравља
- Указати на значај оралног здравља као значајне компоненте општег здравља и на могућност да се применом адекватних мера добро орално здравље може одржати током читавог живота
- Утицати на побољшање здравља уста и зуба деце и на стварање навике правилног одржавања хигијене и примену мера нопходних за очување оралног здравља.
- Допринети да се повећа број људи са очуваним оралним здрављем.
Орално здравље има велики утицај на опште здравље, самопоуздање, проблеме у друштвеним односима, а утиче и на кључне функције као што су говор и спавање. Као и претходне године слоган кампање„Осмехни се здраво” указује на значај доброг оралног здравља за свакодневне активности као што су говор и смех.
У свету 60–90% школске деце и близу 100% одраслог становништва имазубни квар. Трећина становништва 65–74 године старости у свету нема ниједан свој зуб.
Обољења потпорног апарата зуба, која могу довести до губитка зуба су присутна код 15–20% светске популације старости 35-44 године. Инциденција (број нових случајева) малигних обољења уста се креће од 1 до 10 случајева на 100 000 људи у већини земаља. Број оболелих од карцинома уста је релативно чешћи међу мушкарцима, старијим људима и људима са лошијим социоекономских статусом. Употреба дувана и алкохола су главни фактори ризика повезани са овим малигним обољењима.
У свету је, међу децом узраста 6–12 година, 6–40% је имало неку трауму зуба услед небезбедних игралишта и школског окружења, саобраћајних удеса и насиља.
Према последњем истраживању здравља из 2013. године становништва Србије sамо 8,3% становника Србије узраста 25 година и више има све своје зубе.
Као и у другим земљама и у Србији становници нижег образовног статуса и лошег материјалног стања у значајно већем проценту сопствено орално здравље процењују као лоше и у значајно мањем проценту редовно перу зубе. Ово указује на потребу изналажења начина да се повећа обухват становника из ових циљних група здравственоваспитним радом и превентивним стоматолошким прегледима.
Мере заштите зуба треба спроводити током читавог живота почевши и пре ницања зуба, тј. током трудноће. Посебно значајна циљна група за превентиван рад су труднице и деца школског и предшколског узраста код којих се могу спровести скоро све мере заштите сталних и преосталих млечних зуба. У предшколском и школском узрасту се и много тога научи о оралном здрављу и навике о хигијени се устаљују.
КОМЕНТАРИ