YU GRUPA – Za sva vremena ili Nema odustajanja

U skladu sa svojom bivšom zemljom, uredjenog poretka, etike i slikovito prikazane budućnosti, tri rokera su na njen rodjendan, dobili ime – YU grupa. Naziv je jednostavan, ali, za ono vreme, zaista je zvučao moćno, čvrsto, a verujte, i veoma napredno.

Naravno, mora se razumeti i vreme u kome su nastali. Davne 1970. godine, tri mladića u ranu jesen počinju novi period u svojim životima, zaista Džentlmenski, a 29. novembra dobijaju i svoje ime koje će decenijama nostiti na svoj ponos i naroda koji ih je s pažnjom više decenija slušao.
Muzika im je i za današnje vreme oštra, jednostavna, bez posebnih skokova u egzibicionizam rokenrola, tekstovi pristojni, a deo etno zvuka je ubačen na više nego primeren način. Za pedeset godina rada, sa malim prekidima, u smislu diskofilske produkcije, možda i nisu nešto ostavili posebnog traga, ali moram skrenuti pažnju da pravi zapis rokenrola je singlica, ta mala pločica na 45 obrtaja i tri-četiri minuta kratke, ali prodorne svirke, što su oni i te kako ispoštovali u svom produkcijskom opusu.
Kriza identiteta je kao kriza srednjih godina. Možete bežati od sebe sama, ali ćete biti uvek to što jeste. Hoću naglastiti da je YU grupa bend cele nam bivše otadžbine, da jednako pripada onima u Zemunu, kao i onima u Varaždinu, Celju, Tuzli, Nikšiću ili Bitolju. A sama grupa je, pre svega, klupski bend. Kao nekada, kada ste bili u prilici da ostvarite skoro prisan odnos sa muzičarem na sceni u tih sat i po svirke, a ne kao u današnjici kada na stadionu gledate u video bim i u daljini vidite svoje vedete kao tačkice na osvetljenom prostoru, da biste rekli da ste bili na odredjenom koncertu, odnosno dogadjaju.
Sada stari momci, a tada mladjane junoše jugoslovenskog rokenrola, obišli su staru Jugu i uzduž i popreko, unosili vedrinu i nadu u bolju budućnost, ne zato što su bili miljenici establišmena, već što su iskreno verovali u to što sviraju i pronose. Kao i sva ona deca koja su dolazila tada na koncerte njihove, ne zbog piva, ne zbog toga što su bili naterani da dodju na skupove, već zbog toga što su uživali u trenucima potaknutim rokenrolom na jugoslovenski način. Ne, nema veze to sa Balkanom, definitivno je to uži prostor oivičen, u to doba, narodima koji nisu mrzeli, ili su to bar vešto krili.

Ćutnja uvek simulira poslušnost, a okretanje glave na stranu i nerešavanje pristiglih problema, dovode, kao i kod savremenih računara kada ne očistite nagomilani keš, do utihnuća svih razumnih potreba svakog od nas. U svojoj knjizi "Jugosloven K. (hronika odustajanja 1990 – 1992.) " autor u samom procesu raspada otelotvorene domovine nam za sve, nameće pitanje zašto se ćutalo. Iz više razloga. Prvi je neverica u raspad, druga je u nezameranju sa lokalnim autoritetima željnih nadošle moći, a treći, ne manje bitan, očekivanje da će sve to neko drugi rešiti umesto nas, da će se sve obaviti u nekom tihom hodu u kojem mi ne moramo učestvovati. Naravno da ne možete igrati Ligu šampiona u ataru blatnjavog sela, sa kafanom na rubu istog i želeti da postanete zvezde ne oznojivši se ni oko očiju. E, hteli ili ne, priznaćete, da se svi pronalazimo u gore opisanom, da bismo rado uzeli i reket u ruke, ali prvo da dobijemo taj milion, ali bez zalaganja i bez rada. Može uz krv, rad i znoj, ali tudj.
YU grupa je i te kako crnčila, i to u onom smeru gde rad uvek uzdiže talenat i obrnuto. Bole prsti, zglobovi, ruke i glasnice, ali rezultat je tu… Nadživeli su bivšu domovinu svojim zalaganjem, prestižom i željom za uspehom. Ali je rad uvek bio iznad talenta. I gle čuda, što su više svirali i po zemlji hodili, bili su sve bolji, vitalniji i slušaniji. Za sva vremena.

Eto ih tu, na korak od zlatnog rodjendana, na istorijskoj muzičkoj vrtešci gde su ispisali upečatljivim slovima svoje ime, jednostavno, ali moćno, tiho ali gromovito utisnuto, kao spontani zapis svega što se dešavalo, a u dve reči može stati – YU ZLATO. (Tekst je nastao povodom otkazivanja koncerta u Kombank dvorani /za mene bila i ostala Dvorana Doma Sindikata/).

Miodrag Marković

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/yu-grupa-za-sva-vremena-ili-nema-odustajanja/

2 comments

    • El Baja on 15/11/2020 at 13:19

    Pre pola veka igranka u Domu JNA. Svira Yu grupa. Baš sam mator i nostalgičan.

    • Trautov pomoćnik on 15/11/2020 at 10:46

    Mala pločica je pleonazam. Ili je mala ploča ili je pločica. Ako se već piše tekst na novinarskom portalu, valjda bi trebalo obratiti pažnju na pravopis.
    Dalje, autor iz teksta u tekst sve pretencioznije piše. Ne razumem zašto, za ime Boga, gotovo svaki uživalac rok muzike ili rok kritičar u Srba ima potrebu da stane na vrh nekakvog imaginarnog trona i s visine setno gleda u prošla vremena, kritikuje trenutak u kome živi, a sve sa bizarnim implikacijama da rok muzika hoda na štakama i da će uskoro biti mrtva ako se nešto hitno ne preduzme.
    Ima previše savremenih rok bendova koji zavređuju pažnju i vrlo govore u prilog činjenici da se rok drži na zdravim nogama. Manje kritike, više istraživanja i uživanja. Svako dobro. 🖤

Komentari su onemogućeni.