ЗАКАСНЕЛА ПЛАТА УБУДУЋЕ И БЕЗ ТУЖБЕ

Запослени у Србији ускоро ће моћи без подношења тужби суду да захтевају исплате пуне зараде и других примања од послодаваца у поступку за мирно решавање радних спорова, а исто ће бити могуће и за запослене у јавном сектору. 

Наиме, решењима предвиђеним Нацртом закона о изменама и допунама Закона о мирном решавању радних спорова, проширује се надлежност Републичке агенције за мирно решавање радних спорова на пуну зараду и плату, што до сада није био случај.

Према речима директора Агенције Милета Радивојевића, Агенција је, за сада, надлежна за утврђивање обавезе за исплату зараде до износа минималне зараде. 
 

Уколико зарада прелази износ минималне зараде, запослени морају да покрећу судски спор за исплату разлике до пуне зараде

„То значи да уколико зарада прелази износ минималне зараде, запослени морају да покрећу судски спор за исплату разлике до пуне зараде. Али, уколико се усвоје предложена решења из Нацрта, Агенција ће бити надлежна за спор поводом пуне зараде, али и плате“, рекао је Радивојевић за Тањуг.

Проширење надлежности Агенције за решавање спорова за исплату плата, значи да ће и државни службеници и намештеници, односно сви запослени у јавном сектору имати право да поставе питање исплате своје плате, накнаде плате и других примања.

Поред тога проширује се и надлежност Агенције за решавање спорова и поводом других примања, као што су отпремнина или погребне услуге

Решења из Нацрта, поред ових, предвиђају и да се код колективних радних спорова проширује надлежност Агенције на утврђивање репрезентативности синдиката, као и на спорове поводом утврђивања минимума процеса рада у току штрајка.

Предложеним изменама се прецизира да је у споровима у којима је једна страна у спору јавно предузеће или друштво капитала, страна у спору оснивач, односно локална самоуправа или Влада Републике Србије.

Такође би требало да се уведе обавеза миритеља да након неуспелих преговора, на захтев стране у спору, препоручи на који начин може да се реши тај спор, односно да сам донесе препоруку за решење спорних питања.

Код индивидуалних радних спорва суштинска измена је што се арбитру намеће обавеза да стране у спору током преговора наводи да постигну споразум који ће бити основ за доношење решења које задржава снагу правоснажне судске пресуде

„Предложене измене и допуне су свеобухватне“

Када су у питању спорови поводом мобинга, према речима директора Агенције, пракса је показала да је споразум једини могући начин за успешно окончање спора поводом дискриминације и злостављања на раду.

„Предстојећим изменама Закона предвиђено је да се овај поступак окончава, у поступку пред Агенцијом, само уколико до тог споразума дође. У супротном стране у спору ће бити упућене на поступак пред судом у складу са посебним законом који регулише ту материју“, нагласио је директор Агенције.

Он сматра да ће изменама Закона и запослени послодавци бити спремнији да своје спорове решавају пред Агенцијом, а не пред судом као и да ће бити сигурнији у решење конкретног спора.

Слађана Киковић из Уједињеног гранског синдиката Независност, која је и члан радне групе за измене поменутог Закона, поздравила је предложене измене и допуне напомимњући да су свеобухватне.

Киковићева је истакла да је потребна још јача промоција алетернативног решавања радних спорова, јер сматра да запослени у Србији још увек недовољно користе услуге Агенције и рађе се опредељују за судски спор који траје годинама.

Агенције не уживају потребно поверење грађана

„Они нису довољно информисани и, не знам зашто, немају још довољно поверења у поступак пред Агенцијом, иако је ефикасан, брз, бесплатан, поготово што решење арбитра има снагу извршне исправе (као и судска пресуда)“, навела је Киковић.

Душко Вуковић из Савеза самосталних синдиката Србије и члан радне групе рекао је Тањугу да се држава и послодавци у овом тренутку противе да се спорови поводом радног времена уврсте у надлежност Агенције, те да ни радна група о томе још није постигла консензус.

„Мислимо да је пракса уназад 10 до 15 година показала да послодавци изузетно експлоатишу запослене и у јавном и у приватном сектору, да се ради више од дозвољеног радног времена – осам сати дневно“, навео је Вуковић.

Поред тога, како је додао, запослени се уопште не упозању са инсититутом прерасподеле радног времена који предвиђа да у неком периоду може да се ради и дуже од радног времена, али да у следећем периоду мора да се ради краће, како укупан годишњи фонд сати не би прелазио 2.080 сати.

„Ми сматрамо да Агенција, миритељи и арбитри морају да се укључе када се радно време не поштује“, напоменуо је Вуковић.

Са друге стране, Светлана Будимчевић из Уније послодаваца Србије каже да Унија сматра да је спор око радног времена регулисан одредбом која се тиче свих услова рада и спорова из радних односа.

Том општом одредбом радно време је већ стављено у надлежност Агенције и не треба закон оптерећивати појединачним случајевима, рекла је Тањугу Будимчевић која је такође члан радне групе.

„Циљ закона је да буде једноставан, разумљив и за запосленог и за послодавца који га читају како би се одлучили за мирно решавање радних спорова“, нагласила је она.

Будимчевић је напоменула да Унија штити и заступа интересе послодаваца али да је и на линији друштвено-одговорног пословања и добрих пословних обичаја.

„Из тог разлога смо ушли у измену закона, јер сматрамо да радно социјални мир који би се установио у Србији може да допринесе напретку Србије. Јака привреда значи јака Србија“, закључила је Будимцевић.

На изменама закона радили су представници сва три социјална партнера, тако да радну групу поред представника синдиката, чине и чланови послодаваца и Владе Србије.

Поред измена Закона, у плану је доношење Етичког кодекса миритеља и арбитара као и увођење службених легитимација за њих.

Извор Танјуг

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/zakasnela-plata-ubuduce-i-bez-tuzbe/