ЗЕЛЕНА РЕЗИДБА ВИНОВЕ ЛОЗЕ

Зелена резидба је корекција зреле резидбе која се обавља у току вегетације на зеленим деловима
чокота и то на ластарима, заперцима, цвастима, гроздовима и лишћу. У младом винограду до 5
године живота ова резидба регулише број и распоред ластара на чокоту, обезбедује њихов снажан пораст и сазревање и формирање узгојног облика чокота. Kод винограда на роду она регулише висину приноса, квалитет грожда и вегетативни потенцијал чокота.
Лачење или очењивање младих ластара када достигну пораст 10 – 15 цм се врши када проде опасност од пролећних мразева, уклањају се руком сувишни јаловци, неродни и неразвијени ластари.
Уклањају се сувишни ластари који засењују остављене ластаре, лишће и гроздове, који смањују проветравање и осунчавање. Број ластара који се лачењем одстрањују са чокота зависи од облика чокота, начина резидбе, сорте, лозне подлоге, еколошких услова итд.
Kод кратке резидбе лачењем се остави онолико јаловака колико ће се кондира оставити при следећој резидби. Замена ослабљених кракова, сувише издужених родних чворова врши се остављеним јаловцима при основи, они ће се при редовној резидби орезати на резнике са два окца. Ти ластари из резника су родни, наредне године орезују се на кондир или лук, одбацује се при основи издужени крак или родни чвор.
Kод мешовите резидбе стоних сорти лачење на резнику, кондиру, луку, глави чокота, крацима, стаблу треба бити ригорозније него код винских сорти да би се на преосталим ластарима постигао добар квалитет грожда.
Лачење је најбоље обавити када су ластари зељасти у што краћем року, ако ластари одрвене треба
користити нож или маказе и пазити да се не стварају повреде. Ако ластари прерасту 50 цм не треба их лачити јер је доње лишће на тим ластарима фотосинтетски веома активно, више ствара органску материју него што је троши.
Пинсирање или закидање родних ластара подразумева одстрањивање вегетационог врха, врши се на родним и развијеним ластарима. Ако се врши пред цветање повећава број заметнутих бобица у грозду, оно је обавезна операција код сорти склоних рехуљању црвени дренак, багрина, блатина.
Ова мера се може спроводити код чокота ниског и средње високог стабла. 10-15 дана после пинсирања престаје пораст ластара, производи фотосинтезе из листова одлазе у цвасти, гроздове, бобице. Пинсирање се обавља ручно прстима или помоћу ножа.
Заламање подразумева одстрањивање неколико вршних листова или неколико чак развијених
листова на ластару. Операција се врши после прецветавања винове лозе када ластари прерасту највишу
жицу на шпалиру. Веома ниско заламање је штетно за биљку јер се смањује вегетативна снага и
родни потенцијал чокота. Рано заламање утиче на повећање крупноће бобица и смањење
процента шећера у шири, бројније избијање ластара заперака и њихов јачи пораст, оно је корисније за
стоне сорте. Kасније заламање ластара за време шарка повећава се проценат шећера у шири,
смањује се број заперака и њихов пораст, оно је боље за винске сорте. У кишним годинама и
влажним крајевима заламање треба изводити касније и то што краће, у сушним крајевима и при суши
заламање треба вршити што раније и што дуже да би се ластарима обезбедила довољна количина воде.
Заперци на врховима ластара после заламања и пинсирања закидају се на 1-2 листа неколико пута,
заперци на ластарима без заламања и пинсирања закидају се на 3-4 листа или се потпуно уклањају.
Заперци који су остављени за допунски принос грожда у години измрзавања, самостално избили
заперци за формирање облика чокота, заперци на слабо бујним чокотима и заперци на ластарима у

сувим и топлим крајевима се не закидају. Прво закидање заперака треба обавити после цветања
винове лозе, последње пред шарак. Ластари заперака закинути на 3-4 листа стварају више хранљивих материја него што их троше, повећавају број цвасти у зимским окцима, повећавају крупноћу бобица, квалитет шире и вина.
Прстеновање се врши специјалним маказама 10-15 дана после завршетка цветања, испод коленца
са гроздом одстрани се један део коре са ликом у облику прстена ширине 3-5 мм све до
дрвенастог дела ластара. Оно се врши само на стоним сортама,утиче на раније дозревање грожда 6-
12 дана и повећава крупноћу бобице за 50 %. Ако су ластари који се прстенују тањи ширина прстена
је мања, на бујнијим ластарима ширина прстена је већа. Овом операцијом се утиче на поправку
изгледа грозда, на већу крупноћу бобица и грозда и уопште бољи квалитет стоног грожда.
Дефолијацијом се после шарка са нормално развијених родних ластара одстране 3-4 доња листа. Она код стоних сорти поправља осветљавање, проветравање и осунчавање грожда, убрзава зрење
грожда и поправља му обојеност. За време облачних и влажних месеци она је неопходна на стоним и винским сортама винове лозе обојене покожице.
Проређивање гроздова се врши после прецветавања код стоних сорти винове лозе за добијање
крупнијих и лепших гроздова. Уклањају се гроздови близу земље, гроздови на недовољно
развијеним ластарима, ситни и неугледни гроздови, претерано рехуљави, оболели или повређени,
засењени гроздови унутар чокота, гроздови виши по положају на ластару. Гроздови који остају на
родним ластарима морају бити правилно распоређени у простору са добрим односом измеду броја
листова и лисне површине. Паралелно са овом мером најчешће се прекраћује вршни део грозда који је рехуљав и са ситним и неуједначеним бобицама, одстрањује се 1/5 – 1/3 грозда.
Проређивање бобица целом дужином са стране грозда насупрот осунчавању и са обе стране стране равномерно. Операција почиње одсецањем витице са базалног дела грозда са по неколико неуједначених бобица које не сазревају равномерно, затим се одсеца сам врх грозда зависно од величине, дужине грозда и броја бобица на њему. Операција поправља крупноћу бобица, смањује трошкове бербе грожда, смањује трошкове паковања грожда итд.

ПССС Смедерево
Биљана Николић, дипл.инж.пољ.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/zelena-rezidba-vinove-loze/