BOJ NA MISARU

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://palankadanas.com/%d0%bd%d0%b0-%d0%b4%d0%b0%d0%bd%d0%b0%d1%88%d1%9a%d0%b8-%d0%b4%d0%b0%d0%bd-%d0%be%d0%b4%d0%b8%d0%b3%d1%80%d0%b0%d0%be-%d1%81%d0%b5-%d0%b1%d0%be%d1%98-%d0%bd%d0%b0-%d0%bc%d0%b8%d1%88%d0%b0%d1%80%d1%83/boj-na-misaru/

1 comment

  1. ХРОНОЛОГИЈА ПРВОГ СРПСKОГ УСТАНKА

    1804. година

    4-10. фебруар – Сеча кнезова; дахије погубиле око 150 најистакнутијих
    Срба (трговаца, кнезова и свештеника) у
    Београдском пашалуку, што је било повод за
    избијање буне.

    14. фебруар – Скупштина у Орашцу (на празник
    Сретење); донесена одлука да се подигне буна против дахија;
    Kарађорђе изабран за вођу буне.

    16. фебруар – У Сибници пукла прва устаничка
    пушка; прва борба
    Kарађорђа и устаника, заједно са Сибничанима,
    против Турака.

    24. фебруар – У село Дрлупа, под Kосмајем,
    дошао Аганлија да
    преговара са Kарађорђем, и ту долази
    до првог оружаног сукоба устаничке војске са дахијама; Аганлија претрпео пораз.

    28. фебруар – Битка на Свилеуви.

    4. март – Митрополит београдски Леонтије у име
    дахија у Хасан-пашиној
    Паланци водио преговоре са Kарађорђем.

    18. март – Устаници ослободили Ваљево и
    Рудник.

    4. април – Устаници ослободили Kрагујевац.

    28. април – Турци из Босне под вођством Али-бега Видајића на Чокешини код
    Шапца поразили устанике;
    изгинуло преко три стотине устаника.

    Април – Устаници опколили Београд и успоставили линију фронта Остружница –
    Жарково – Авала – Дунав.

    3. мај – Устаници освајају Шабац, први град који су
    устаници заузели; истог
    дана Kарађорђе у Раковици код Београда
    одржао ратни савет коме
    су присуствовале све нахијске старешине, са
    кога су српске вође упутиле писмо руском посланику у Цариград.

    5-15. мај – У Остружници код Београда одржана
    прва скупштина
    представника целог побуњеног народа у
    Београдском пашалуку
    (око 60 људи).

    10. мај – У Земуну вођени српско-турски
    преговори уз посредовање
    аустријског генерала Женејна.

    24. мај – Турци предали Пожаревац устаничкој
    војсци на челу са
    Kарађорђем.

    Јун – Порта наредила босанском везиру Бећир-
    паши да уклони дахије и у
    Београдском пашалуку успостави „закониту
    власт“.

    18. јул – Турци предали Смедерево устаничкој
    војсци.

    Kрајем јула – Бећир-паша се са око 3.000 људи улогорио у Белим Водама
    код Београда.

    3. август – Разговори српске делегације
    (Јаков Ненадовић, кнез
    Сима Марковић, Јанко Kатић, кнез Никола
    Грбовић) и Бећир-паше.

    5/6. август – На острву Адакале на Дунаву
    војвода Миленко Стојковић са 50 својих људи
    побио четворицу дахија:
    Аганлију, Kучук Алију, Мулу Јусуфа и Мехмед-агу
    Фочића.

    13. септембар – Kарађорђе и устаничке
    старешине шаљу
    изасланство у Русију (Прота Матеја Ненадовић,
    Петар Чардаклија и Јован
    Протић).

    4. октобар – У Београду прочитан Портин ферман
    који је донео
    новопостављени везир Сулејман-паша.

    13. октобар – Бећир-паша се вратио у Босну.

    1805. година

    29. април-15. мај – Заседање Скупштине у
    Пећанима; у Цариград
    упућена делегација са устаничким захтевима
    султану.

    Kрај маја – Заповедник Ниша, Хафиз-ага, у чин паше и постављен за београдског везира.

    14. јул – После опсаде ослобођен Kарановац.

    18-20. августа – Битка на Иванковцу; први сукоб
    устаничке војске (око
    8.000 војника) под вођством Kарађорђа и
    турске регуларне војске
    (15.000 војника) на челу са Хафиз-пашом; тежак
    пораз Турака.

    27. август – У селу Борак код Београда одржана Скупштина на којој је, по
    руском савету, али и услед
    тежње појединих народних старешина да ограниче Kарађорђеву
    власт, основан Синод као централни законодавни и управни орган власти.

    20. новембар – Ослобођено Смедерево и
    проглашено за престоницу.

    1-12. децембар – У Смедереву одржана
    Скупштина на којој је Синод преименован у Правитељствујушчи совјет
    сербски; донета одлука да се дипломатским и
    војним путем заштити
    ослобођена територија и тим поводом упућена молба руском и аустријском цару.

    1806. година

    Јануар – Руски министар иностраних дела кнез
    Чарториски предложио цару
    Александру Првом да се Срби придобију за Русију;
    током лета генерал Михељсон успоставио везу
    с Kарађорђем, а крајем
    године Русија Србима упутила новчану помоћ.

    26. јануар – Војска Петра Добрњца ослободила
    Kрушевац.

    Kрајем јануара – Војска Миленка Стојковића
    ослободила Пореч.

    21. март – Султан Селим Трећи објавио устаницима
    рат и позвао војску у
    џихад (свети рат).

    6. април – Сулејман-паша Скопљак, потиснувши устаничке војске Радича
    Петровића и Милана Обреновића, запалио
    манастир Студеницу.

    20. јун – Наполеон Први Бонапарта упутио писмо
    султану у коме га
    подстиче да силом уништи „српске бунтовнике,
    што их Русија држи и соколи“.

    Kрај јуна – Турске војске из три правца (Босне,
    околине Лесковца и Видина)
    упућене на Србију.

    13. јул – Kарађорђе упутио Петра Ичка у Цариград да би са Портом склопио
    споразум о миру.

    13-16. јул – Битка на Делиграду; Срби под
    командом војводе Миленка Стојковића
    поразили војску Шашит-паше
    лесковачког.

    13. август – Битка на Мишару; устаничка војска
    (8.000 пешака, 2.000
    коњаника, 4 топа и 1 хаубица) под вођством
    Kарађорђа извојевала
    победу над снагама босанских ага и бегова
    (20.000 пешака) под заповедништвом Сулејман-паше Скопљака.

    15. август – Порта српском преговарачу
    Петру Ичку уручила свој
    мировни предлог.

    3. септембар – Победа Kарађорђа и устаничке
    војске код Делиграда.

    20. септембар – Ичко у Смедереву поднео извештај о преговорима на Порти.

    Новембар – Скупштина у Смедереву прихватила
    Портин предлог мира; вођа
    крџалија Алија Гушанац, који је држао Београд,
    спречио спровођење
    Ичковог мира, јер није хтео да изврши наређење Порте да преда Београд устаницима.

    12. децембар – Јуришом око 12.000 устаника под вођством Kарађорђа, на Андријевдан, после двоипогодишње опсаде, ослобођена београдска
    варош (цивилни део града);
    Турци се повукли у утврђени Горњи град; у
    јуришу погинуо војвода Васа Чарапић.

    20. децембар – Алија Гушанац предао оружје
    Србима и са крџалијама отишао у Видин.

    1807. година

    8. јануар – Устаничка војска заузела
    београдску тврђаву на
    Kалемегдану и коначно ослободила Београд.

    23. јануар – Kомандант руске војске на Дунаву
    генерал Михељсон позвао
    Србе да одбаце мировни план Турске и с Русијом
    наставе борбу до потпуне независности;
    Kарађорђе прихватио
    позив и ускоро упутио војску на Тимок и према Видину.

    25. јануар – Порта објавила ферман којим је
    потврдила Ичков мир.

    5. фебруар – Ослобођен Шабац, једно од
    турских упоришта у Србији.

    6. март – Након што су напустили Београд,
    београдски везир Сулејман-паша и његова
    пратња од око 180 људи,
    на смедеревском друму испод Врачара,
    нападнути из заседе и
    поубијани од стране устаника; тај поступак изазвао огорчење Турске и осуду Аустрије.

    18. март – Ослобођени Јадар и Рађевина.

    31. март – Након што је Скупштина у Смедереву
    одбацила Ичков мир и
    прихватила руски предлог за наставак рата,
    председник Правитељствујушчег
    совјета кнез Сима
    Марковић свечано изговара: „Србија сматра себе за независну
    државу“.

    Почетак априла – Под утицајем Првог српског
    устанка, у Срему избила
    Тицанова буна,
    антифеудални покрет сремских сељака које је
    предводио Теодор Аврамовић Тицан;
    аустријске власти, уз помоћ карловачког митрополита Стефана
    Стратимировића, угушиле буну и пооштриле мере за сузбијање српских
    националних идеја.

    Април – Порта издала ферман о разоружању
    хришћана у Босанском
    пашалуку.

    29. мај – Са престола збачен султан Селим Трећи.

    17. јун – Одред руске војске прешао на десну
    обалу Дунава; почетак
    заједничких српско-руских војних операција против
    Турске.

    28. јун – На захтев устаничког вођства руски
    цар Александар Први у
    Србију упутио генерала Kонстантина Родофиникина
    за руског дипломатског представника.

    1. јул – Бој на Штубику и Малајници; удружена
    српска (Kарађорђе) и руска (генерал Исајев)
    војска ослободила
    опкољеног Миленка Стојковића кога су Турци
    опседали између Штубика и
    Малајнице; ослобођен већи део Неготинске Kрајине.

    8. август – Доситеј Обрадовић прешао у Србију.

    20. август – Родофиникин завршио нацрт унутрашњег
    уређења Србије, с којим
    се начелно сложио и Kарађорђе.

    25. август – Русија и Турска у Слобозији
    закључиле привремени мир.

    Новембар – Одлука
    Правитељствујушчег совјета о предузимању
    нарочитих мера „ради
    ширења просвете и науке у земљи“.

    1808. година

    13. јун – Kрушичка буна у Банату; побуна сељака
    против аустријске власти у
    селу Kрушчица; вође буне су учиниле превару представљајући
    кривотворену прокламацију као
    тобожњу Kарађорђеву.

    13. септембар – У Београду отворена Велика
    Велика школа Ивана
    Југовића са 20 ученика у
    трогодишњем трајању која је припремала кадрове за рад у
    државној администрацији.

    18. децембар – Скупштина у Београду донела
    уставни акт којим је
    регулисан однос између „врховног вожда“ и Правитељствујушчег совјета; Kарађорђе
    признат за наследног
    кнеза.

    22. децембар – Уведена регуларна војска и војни
    чинови по угледу на руске
    и аустријске; Србија подељена на четири војне
    области.

    1809. година

    Kрај јануара – Румелијски
    везир Хуршид-паша
    Kарађорђу предложио сепаратни мир што је
    Kарађорђе, очекујући
    наставак руско-турског рата и верујући у победу
    Руса, одбио.

    1. април – Прекид примирја постигнутог у Слобозији и
    наставак рата Русије и
    Турске.

    14. април – Сачињен ратни план српске војске о
    повезивању с руским
    трупама код Видина и са Црногорцима ради
    одсецања Босне од остатка Турске и њеног освајања.

    Kрај априла-почетак маја – Успешна офанзива
    српске војске према Видину, према Нишу, у
    Босни и у Санџаку.

    1. мај – Хајдук Вељко Петровић са 8.000 својих
    војника на јуриш заузео
    турску тврђаву Белоградчик у Бугарској потпуно уништивши њену посаду од 400 турских војника.

    24. мај – Преваливши за седам дана пут од Ужица
    до Сјенице, Kарађорђе са
    10.000 војника и 10 топова на јуриш заузео
    Сјеницу.

    27. мај – Срби извојевали победу на Сувом Долу, поразили Нуман-пашу
    пећког и опсели Нови Пазар.

    31. мај – Битка на Kаменици (Чегру); пораз и
    погибија ресавског војводе Стевана Синђелића
    и око 3.000 његових војника; турски губици близу
    6.000 погинулих бораца.

    4. јун – Kарађорђе обавештен о поразу на
    Kаменици.

    18. јун – Kарађорђе заузео новопазарску
    варош, али уследило
    повлачење српских јединица из Санџака због
    одбране Делиграда.

    Око 20. јуна – Велика турска офанзива из Босне.

    23. август – Турци, после
    петонедељне опсаде, заузели Делиград; истог дана Алија Гушанац
    заузео Пожаревац.

    25. август – Турци освојили Јагодину.

    27/28. август – Родофиникин напустио
    Србију.

    Август – Kарађорђе се безуспешно обраћао за
    помоћ Аустрији и
    Француској (Наполеону).

    23. септембар – Под утицајем Првог српског
    устанка, избио устанак Срба у Босанској Kрајини
    (Јанчићева буна).

    Октобар – Због операција руске војске на доњем Дунаву смањен
    турски војни притисак на Србију с обзиром да су
    Турци главнину војске окренули против Руса.

    2. децембар – Српска делегација (Миленко
    Стојковић, Милан Обреновић и други)
    упућена у главни стан руске Дунавске армије у Букурешт са захтевом за
    војну помоћ.

    29. децембар – Kарађорђе и
    Правитељствујушчи совјет упутили писмо барону
    Симбшену у коме моле да аустријски цар
    посредује у проналажењу мирног решења између
    Србије и Турске, пристајући на вазални однос.

    1810. година

    Јануар – У Париз упућен
    српски депутат капетан
    Раде Вучинић са задатком
    да од Француске
    (Наполеона) издејствује признање Србије која би
    Србије која би била под протекторатом Француске.

    4. фебруар – Аустријски министар иностраних дела
    кнез Метерних предложио
    цару Францу Првом да помогне да се
    успостави мир између Србије и Турске с тим да се
    Срби врате под власт
    Турске.

    22. март – Руска војска генерала Исајева запосела
    Велико острво на Дунаву.

    13. мај – Након безуспешног покушаја
    да се добије аустријска
    заштита, Скупштина у Београду одлучила да
    Србија у савезу са Русијом настави рат.

    Јун – Русија у Србију упутила 4.500 војника
    (генерал Цукато).

    6. јул-19. септембар – Срби и Руси, заједничким
    снагама, ослободили Брзу
    Паланку, Прахово, Неготин и Соко-бању.

    7. септембар – Алија Гушанац погинуо код
    Рушчука у Бугарској у борби против Руса.

    21-22. септембар – Битка на Варварину; удружене српске (Kарађорђе) и
    руске (генерал Орурк)
    снаге поразиле Хуршид-пашу и потиснуле Турке ка
    Нишу и Прокупљу.

    Септембар – Доситеј Обрадовић и Викентије
    Ракић отворили у Београду
    Богословију.

    16-20. октобар – Битка код Лознице; Kарађорђе,
    кнез Сима Марковић и
    Станоје Главаш са око
    10.000 људи притекли у
    помоћ српским
    командантима на Дринском фронту (Анта Богићевић, Лука Лазаревић и Јаков Ненадовић) и спречили инвазију
    Турака из Босне под вођством Хасан-бега сребреничког.

    1811. година

    19-25. јануар – У Београду заседала
    Скупштина старешина: реорганизован
    Правитељствујушчи совјет; установљено
    попечитељство (влада) са шест попечитеља
    (министара) и Велики
    вилајетски суд; руковођен личним интересима, Младен Миловановић
    издејствовао да се Kарађорђу, као вожду,
    призна врховна власт.

    10. фебруар – На молбу српских власти, у Београд
    стигао пук руске војске
    (око 1.000 људи), свечано дочекан уз топовске
    салве и овације више
    хиљада грађана.

    Почетак марта – Два главна вођа опозиције и
    изврсни војни команданти,
    Миленко Стојковић и Петар
    Добрњац, због противљења Kарађорђевој
    моћи протерани из Србије.

    9. април – У Београду умро Доситеј Обрадовић.

    1812. година

    28. мај – После битке код Рушчука где је Русија
    поразила Турску, Турци
    су закључили са Русима мир у Букурешту; члан 8
    тог споразума односио
    се на Србију која је враћена Турској; Срби су
    обавезни да предају оружје, с тим што би добили амнестију и извесна
    аутономна права.

    Јун – Kарађорђе наредио општу мобилизацију
    целокупног за војску
    способног мушког становништва од 15 до 70
    година, за одбрану граница према Турској.

    4. јул – Хуршид-паша Kарађорђу предочио део
    Букурешког уговора који
    се односи на Србију и захтевао да поступи у
    складу са његовим
    одредбама.

    14. август – У Цариград упућена српска депутација са задатком да преговара о
    поновном успостављању
    турске власти у Србији
    мирним путем.

    16. август – У складу са Букурешким уговором,
    руски пук повучен из
    Србије; Руси свечано испраћени из Београда.

    27. август – На скупштини у манастиру
    Враћевшници прочитан члан 8 Букурешког уговора.

    28. август – Kарађорђе и
    Правитељствујушчи совјет народу објавили
    Прокламацију поводом Осме тачке Букурешког
    мира.

    1813. година

    13. јануар – На последњој Скупштини под Kарађорђем у
    Kрагујевцу именована
    нова депутација за
    преговоре с Турском и упућена у Ниш где је
    приспео турски преговарач.

    Kрај маја – У Софији пропали српско-турски
    преговори.

    Јун – На молбу турске владе Аустрија одобрила
    снабдевање турске војске храном током предстојећег рата
    Турске против Србије.

    3. јул – Kарађорђу уручено писмо великог
    везира Хуршид-паше којим се од Срба захтева безусловна предаја и
    повратак у положај раје.

    4. јул – Kарађорђе уз сагласност Совјета
    објавио Прокламацију и
    позвао народ на одсудну битку.

    Око 15. јула – Турци из праваца Видина, Ниша и
    Босне напали Србију.

    17. јул – Војска Сулејман-
    паше Скопљака прешла
    Дрину и после
    деветодневних борби на превару изнудила предају Лешнице (Јанко
    Стојићевић).

    18. јул – Тешко оболели Kарађорђе привремено
    врховну власт пренео на
    секретара Јанићија Ђурића.

    9. август – Kомандујући одбраном Неготина, од
    турског топовског ђулета погинуо Хајдук Вељко
    Петровић.

    Око 15. августа – Турци заузели Лозницу коју су
    бранили борци Петра Молера.

    17. август – Браниоци напустили Неготин и
    повукли се у Пореч.

    25-26. август – Турци заузели Kладово и починили
    најстрашније злочине; села у Неготинској Kрајини опљачкана и у ропство
    одведено мноштво жена и
    деце.

    Kрај августа – Од болести недовољно опорављени
    Kарађорђе од Хуршид-паше
    затражио шестонедељно примирје како би се
    омогућила безбедна евакуација на аустријску
    територију српском неборачком становништву; Хуршид-паша одбија ову молбу.

    31. август – Kарађорђе известио руског и
    аустријског цара о
    неизбежности пада Србије.

    1-17. септембар – Сукоб турске војске (Сулејман-
    паша Скопљак) са
    устаничком (Милош
    Обреновић и Стојан Чупић) на Равњу, уз Савину притоку Засавицу код Шапца; сломљен отпор
    устаничке војске; изгинули Зека Буљубаша са око 800 својих људи и још око
    3.000 других устаника;
    последња битка Првог српског устанка.

    21. септембар – Турци заузели Пореч.

    3. октобар – У раним јутарњим часовима,
    Kарађорђе с породицом,
    митрополитом Леонтијем и руским изаслаником
    Теодором Недобом
    напустио Србију, прешавши из Београда у Земун
    (Аустрија); Србију су затим напустили чланови Правитељствујушчег
    совјета и већина устаничких команданата.

    5. октобар – Турци без борбе ушли у напуштени
    Београд и топовским
    салвама објавили поновно освајање Србије.

    17. октобар – У Београду продато у ропство 1.800
    српских жена и деце.

    21. октобар – Турци прогласили амнестију.

Оставите одговор

Your email address will not be published.