Групација апотека при Привредној комори Србије (ПКС) и Фармацеутска комора поднели су иницијативу да се усвоји пропис по коме би се лекови који се издају на рецепт продавали по истим ценама и у државним и у приватним установама. Различити ценовници код пацијената стварају дилему који је лек прави, онај скупљи или јевтинији. У оваквој тржишној утакмици без јасних правила постоји велика опасност и од појаве фалсификата, напомиње Амила Крстић, председница групације апотека при ПКС.
Различитост у ценама предуго траје, а све на штету и пацијената и апотекара. Зато је неопходно што пре утврдити јединствену, обавезујућу малопродајну цену лекова, што је био и главни закључак конференције посвећене решавању проблема и уређењу фармацеутског тржишта у Србији у организацији компаније „Иванчић и синови”.
– Док су цене лекова биле знатно више него сада, у просеку за 30 одсто, неколико великих ланаца апотека увело је попусте и до 16 одсто да би обезбедили што је могуће бољу позицију на тржишту. Струковна удружења фармацеута упозоравају да је са садашњим ценама лекова та пракса потпуно неодржива и да се пацијенти с правом питају да ли су лекови који се продају „испод цене” прошли све неопходне контроле. У окружењу, као и у Европи цене медикамената су исте у свим апотекама – додаје Крстићева.
За изједначавање цена лекова у свим апотекама залаже се и Јасминка Бјелетић, директорка Апотека „Београд”. Њима би, такође, одговарало да медикаменти који се налазе на такозваној негативној листи, односно који се купују у апотеци, имају исту цену и у приватним и у државним објектима. Она наглашава да су Апотеке „Београд” примениле Уредбу владе о критеријумима за формирање цена лекова са негативне листе, због покривања различитих трошкова пословања, али да то нису учинили и сви приватници, мада је цео апотекарски сектор изашао са захтевом да имају „клизну” маржу.
– Ми морамо да поштујемо све прописе које многи не примењују, или немају обавезу по закону. Државни апотекарски сектор, рецимо, потписује уговоре за лекове који иду на рецепт по централној јавној набавци, за разлику од приватног сектора који купује лекове од добављача без поступка јавне набавке. Ми морамо да имамо и залихе лекова који се издају на рецепт. Приморани смо да подсећамо добављаче да поштују уговоре и рокове испоручивања медикамената, а ако случајно дође до раскида уговора због нередовне испоруке или повећања цена, онда морамо опет да организујемо поступак набавке по компликованим процедурама које одузимају значајно време. Уколико се деси да у том вакууму случајно немамо неки лек, настају проблеми, јер грађани зову да питају кад ће га бити. Од нас се очекује да увек и у сваком моменту имамо лек, док приватнике корисници не „прозивају”, па испада да је само њихово право да послују без дефинисаног лагера – истиче Бјелетић.
Драгутин Рајевац, председник Савеза приватних апотека, наглашава да грађани не смеју да вичу на лекаре и сав бес искаљују на фармацеуте, који нису криви зато што је неки лек скупљи у једној него у другој апотеци.
– Већ 15 година залажемо се за идеју о уједначавању цене лекова. Неки апотекари се хвале најнижим ценама, а дешава се да изнесу папире, али не и робу ван граница Србије, па да онда добију повраћај пе-де-веа од 20 одсто и на основу тога спуштају цене лекова – додаје Рајевац.
Да би се апотекарска делатност унапредила и одржала, потребно је да се дефинише мрежа апотека у граду и приградским насељима са укључивањем и приватног сектора, тако што ће се одредити укупно потребан број апотека на некој територији, узимајући у обзир њихову удаљеност једне од друге, као и број пацијената који гравитира.
Политика
