Српска православна црква слави 18, јануара Kрстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили веру. Празник се везује за празник крштења Исуса Христоса, као и за дан посвећен светом Јовану Kрститељу, који га је крстио у реци Јордану.
Верници Српске православне цркве и други православни хришћани славе Kрстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди.
Према предању, први који су примили хришћанску веру и прве поуке нове вере помињу се као катихумени или – оглашени, док је у српској цркви и народу дан крштења првих хришћана познат као – Зимски Kрстовдан.
Празник се везује за светковање Богојављења, празника Kрштења Исуса Христа, као и за дан посвећен светом Јовану Kрститељу, који га је крстио у реци Јордану.
Зимски Kрстовдан слави се увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике.
У календару СПЦ није обележен црвеним словом, за разлику од Kрстовдана који се слави 27. септембра, као успомена на проналажење Часног Kрста, на којем је на Голготи разапет Христос.
У православним храмовима се на Kрстовдан служи литургија светог Јована Златоустог, уз ритуал великог освећења воде, који прати празнично богослужење.
Kрстовданска водица се после водоосвећења дели верницима и, према обичају, чува у кућама ради здравља. Kрстовдан уочи Богојављења је посни дан за православне вернике, без обзира на то који дан у недељи „пада“. Овај дан строго пости се по могућности на „сухоједењу“, осим ако падне у суботу или недељу, када разрешавамо „на уље“. Овим постом се православни припремају за празник Богојављења и за пијење богојављенске водице.
У неким крајевима Србије постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву.
Ако се крст смрзне, верује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива.
