Систем подстицаја у пољопривреди у Србији располаже са више од 100 милијарди динара годишње, док између 280.000 и 300.000 пољопривредника сваке године поднесе захтев за субвенције, али је у циљу унапређења транспарентности неопходно успоставити јавни регистар подстицаја, објавио је НАЛЕД у свом билтену.
Како би се унапредила транспарентност, Министарство пољопривреде је у новој стратегији препознало потребу за увођењем регистра подстицаја. НАЛЕД предлаже да тај регистар буде електронски и повезан са платформом еАграр, како би се омогућила боља контрола и спречило дупло финансирање. Регистар, чије је успостављање предвиђено и Законом о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, омогућио би транспарентнији преглед расподеле средстава, али и ефикасније управљање аграрним буџетом.
Такође, допринео би смањењу административних трошкова, бољој контроли исплата и доношењу аграрних политика заснованих на поузданим подацима. Директор Одељења за одрживи развој у НАЛЕД-у Слободан Крстовић рекао је да би увођење јавног регистра подстицаја донело користи не само пољопривредницима, већ и доносиоцима одлука у области аграрне политике.
Транспарентност система подстицаја у Европској унији представља стандард. У државама чланицама ЕУ постоје јавни електронски регистри који омогућавају увид у кориснике средстава, износе подстицаја и мере из којих су средства исплаћена. Крстовић је навео да је министарство пољопривреде начинило важан искорак када је 2023. године на сајту кренуло да објављује спискове са бројевима газдинстава која су остварила право на подстицаје и износом средстава.
„Међутим, потребно је сада отићи и корак даље. Препорука Сиве књиге НАЛЕД-а је да када се формира Регистар подстицаја, увеже и са другим базама ресорног министарства, попут електронског система за подношење захтева за регистрацију и субвенције – еАграр. Ово решење би позитивно утицало и на пољопривредне произвођаче, који услед недостатка поверења раније нису конкурисали за подстицајна средства”, закључио је Крстовић.
БОНУС ВИДЕО:
