Одгајање деце сигурно је најлепши, али и најтежи задатак на свету. Родитељи дају све од себе да малишане васпитају што боље, али наравно да на том путу праве грешке, што је сасвим нормално.
Маме и тате широм света користе различите методе за васпитање деце. Неке су ефикасније, боље, друге су лошије, и иако не постоји један метод за који се може рећи да је идеалан, психијатар др Марк Треверс је открио која три се сматрају штетним за децу.
1. Ауторитарни начин васпитања
Оно што је карактеристично за овај метод одгајања деце јесте контрола уместо разговора. Одликује га и низак ниво емоционалне блискости, може се рећи да је веома строг метод васпитања, а главни циљеви су послушност, дисциплина и правила.
Деци се не објашњава зашто нешто треба да се ради на овај начин, а не другачије, до одређеног узраста се готово не узимају у обзир њихова мишљења и склоности, а свака непослушност се строго кажњава. Овај метод васпитања раније је био посебно популаран.
Зашто је овај метод лош
Према неким студијама, деца која одрастају у породицама које негују ауторитарни стил родитељства често осећају да њихове емоције и жеље нису важне. Они мало осетљивији међу њима постају повучени, пате од ниског самопоштовања и страха од грешке, а јачи постају бунтовници, којима бунт постаје једини начин да се изразе.
Осим тога, ауторитарно васпитање код детета ствара осећање да љубав мора да се заслужи правилним понашањем. То спречава развој здравих односа у одраслом добу, где нису важна само правила, већ и поверење, флексибилност и међусобно прихватање.
2. Пермисивни метод васпитања
Попустљиви стил родитељства, који се назива и пермисивним родитељством, карактеристичан је по високом степену емоционалне блискости и скоро потпуним одсуством правила и захтева према детету.
Родитељи се труде да детету буду „најбољи пријатељи“, дозвољавају му да ради шта год хоће, избегавају сукобе и строгост. Фраза „али он/а је дете“ типична је за присталице овог стила.
Зашто је лош овај метод
Овај стил изгледа идеалан за дете – оно добија безусловну љубав и заштиту у свакој ситуацији. Али истраживања показују да то лишава малишана унутрашње подршке и јасних смерница. Без правила и граница, оно не разуме шта сме, а шта не сме да ради.
Поред тога, недостатак одговорности за сопствене поступке га спречава да учи из грешака и схвата последице својих поступака, преноси портал „Парентс“ (парентс.ру).
Према студији из 2016. деца васпитана на овај начин често одрастају са осећањем да цео свет треба да се прилагоди њиховим жељама. Теже им је да се прилагоде захтевима школе, а касније и факултета или послодавца, и да граде односе у тиму или у пару – свуда где је потребна дисциплина, одговорност и способност компромиса.
Такође им је невероватно тешко да се носе са одбијањима и ситуацијама када њихова очекивања нису испуњена.
3. Отуђени метод васпитања
За овај стил родитељства карактеристична је комбинација потпуне слободе са минималним уплитањем родитеља у живот детета. Родитељи обезбеђују детету основне потребе – храну, одећу, кров над главом, али притом готово да их не занима како дете живи, ко су му пријатељи, његови успеси и бриге.
Зашто је лош овај метод васпитања
Овај метод васпитања се граничи са емоционалним и физичким запостављањем – иако родитељи искрено верују да све раде за добро детета и да му само дају простора да буде независно.
Међутим, ови малишани се често осећају усамљено, запостављено, имају ниско самопоштовање јер осећају као да нису важни ни својим најближима.
Према једном истраживању из 2022. године, деца из таквих породица чешће пате од анксиозних поремећаја, депресије и проблема у понашању. У одраслом добу тешко граде односе поверења, а ризик од „упадања у лоше друштво“ или неке зависности знатно је већи него код других.
