Српска православна црква и верници данас прослављају празник Свете великомученице Марине, у народу познате као Огњена Марија, која се поштује као борац за хришћанску веру и заштитница жена.
Дан Свете мученице Марине, у народу познатије као Огњена Марија сматра се веома поштованим празником посебно међу женама, па је обичај да се тог дана нипошто не раде ручни радови нити послује у пољу.
Према народном веровању, Света Марина пали и кажњава огњем и као Свети Илија који кажњава громом она спада у “огњевите” свеце.
У народном предању чувају се примери о ватри или громовима који су у вреле празничне дане спалили жито, сено и домове људи који су се огрешили радећи на празник Огњене Марије.
Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине “гори небо и земља”, не раде никакви послови.
У народном предању чувају се примери многих несрећних случајева који су се догодили на данашњи дан, када су се неопрезни пливачи удавили у рекама и језерима. Зато се верује да на Огњену Марију такође треба избегавати купање у „великим водама“.
Народно веровање каже и да Огњена Марија пали и кажњава огњем и да је грмљавина на овај свети дан лош знак. То може да значи да је пред нама тешка и сушна година, а старији тврде да су овакве ситуације указивала на болест и сиромаштво.
У неким деловима Источне Србије уврежено је мишљење да девојке на овај дан треба да поклоне огледалце младићу који им се свиђа и да ће тај заувек у њих гледати као „у свој одраз у огледалу“.
Верује се и да међу онима који се на овај дан не посвађају ни око чега, читаве године неће бити никаквог спора. Стога би на овај дан по сваку цену требало избегавати свађе са онима до којих вам је стало.
Света мученица Марина родом је из Антиохије, крстила се у 12. години и рано је остала без мајке, а отац ју је, када је сазнао да је хришћанка, отерао од куће.
На путу из Антиохије она је срела епарха Олимврија који је пошао да гони хришћане. Пошто је одбила понуђени брак и због њене вере у Господа Исуса Христа, гневни епарх нареди да је изложе најгорим мукама.
Света великомученица Марина посечена је мачем у доба цара Диоклецијана због вере у Христа. Мошти ове светитељке налазиле су се у Цариграду до доласка крсташа, а данас се њена рука налази у светогорском манастиру Ватопеду.
У манастиру Свете Марине у Албанији, на планини Лонга изнад Охридског језера, почивају њене чудотворне и свете мошти.