Српска православна црква и верници данас славе пренос моштију светог апостола Вартоломеја, док је његов главни празник, 24., односно према јулијанском календару 11. јула. Свети Вартоломеј, који је у нашем народу познат и као Вратолома илити Вртолома, најпре је с апостолом Филипом и сестром девицом Маријамом, а неко време и са светим Јованом Богословом, проповедао јеванђеље прво у Азији, затим у Индији и, најзад, у Јерменији, где је и мученички и скончао.
У Јерапољу ови свети апостоли молитвом су убили велику змију, коју су незнабошци у храму држали и обожавали. У истом том граду молитвом су дали вид Стахију, који је четрдесет година био слеп.
Тада се дигао на њих народ, па су Филипа и Вартоломеја разапели на крст притом Вартоломеја наопако. У том тренутку догодио се земљотрес, у ком су погинуле зле судије и много народа. Осетивши то као казну божју, многи су притрчали да скину апостоле с крстова, међутим, Филип је већ био издахнуо док је Вартоломеј још био у животу.
После тога Вартоломеј је отишао у Индију, где је проповедао и превео на индијски језик Јеванђеље Матејево. Затим је прешао у Јерменију, где је излечио цареву ћерку од лудила. Али, завидљиви царев брат Астијаг ухватио је божјег апостола и разапео га на крст, па му је онда кожу одрао и посекао главу у Албанопољу Јерменском.
Његово тело хришћани су часно сахранили у оловни сандук, који су, међутим, незнабошци узели и бацили у море. Вода је донела сандук до острва Липарских, где га епископ Агатон, по откровењу у сну, дочека и сахрани у храму. Kасније су мошти овог великог апостола пренете у Беневент, па у Рим.За овај празник у народу су везана бројна веровања
Народ каже да се деци брани да се пењу по дрвећу, да не би сломила врат, забрањује се купање у рекама а женама да „бућкају“ млеко.
У Хомољу се обуставља сваки рад, док се у неким деловима земље верује да, ако радите на Вратолому, постоји опасност од поплава, града и олује.
Свети Вартоломеј је светац који чува усеве и строго пази да неко не оре. Верује се да Вартоломеј не прашта неверницима који данас раде, због чега ризикују да им сви усеви пропадну.
„Смлатиће те као Вртолома праску” је реченица која се данас чује у селима у Поморављу. У овом крају нико данас не би требало да ради, да га не би светац „смлатио“, каже народ.
У селима у Шумадији верују да светац лечи од падавице, па болесни иду у оближњи манастир, како би се помолили, док у топличком крају сматрају да Свети Вратолома и Свети Сава данас седе на планини и чувају све њиве како не би било неке штете.
Тек када они прилегну и задремају, може доћи до града, али то се ретко дешава.
