Издавачка кућа Клет саопштила је данас да ће бити замењена спорна питалица која се нашла у лектири „Народне умотворине лаке за ђаке трећаке“ ауторке Наташе Станковић Шошо.
„Спорна питалица ће, упркос чињеници да је аутентична и преузета из релевантних извора, у следећем издању бити замењена новом, која обрађује исту тему – друштвени проблем сиромаштва“, каже се у саопштењу.
У поменутој књизи питалица гласи: „Питало Циганче мајку: Који је дан најдуљи у години? – Они кад се чека вечера без ручка“.
Упутивши још једном извињење ромској националној заједници којој су повређена осећања избором питалице, из „Клет“ су подсетили да спорни израз није употребљен први пут у „Народне умотворине лаке за ђаке трећаке“, већ се налази у литератури која представља поуздани извор за припрему уџбеничких издања, попут лектире.
„Књига “Народне умотворине лаке за ђаке трећаке“ садржи избор народних брзалица, разбрајалица, загонетки, питалица и пословица примерених узрасту ученика и
преузетих у аутентичном облику из релевантних збирки и антологија усменог ствараластва“, саопштио је издавач.
Како је наведено, спорна питалица се може наћи у изворима какви су „Антологија говорних народних умотворина“, књига девет, матице српске и Српске књижевне задруге из 1972. године, и „Од како се земља охладила (прозни облици српске народне књижевности и мале фолклорне форме“ Завод за уџбенике и наставна средства из 1997. године.
Из „Клет“ су истакли да се „критеријум за избор кратких усмених форми у лектири заснивао на аутентичности грађе, њиховој примерености узрасту ученика, тематској разноврсности и поучности“.
„Одабрани примери пружају могућност ученицима да увежбају изговор брзалица и разбрајалица, разумеју пренесена значења загонетки, богате речник, уочавају битне појединости, особине, поступке ликова и разумеју поенту у питалицама“, каже се у саопштењу.
Из „Клет“ су још једном истакли „да је одабиром питалице намера ауторке Станковић Шошо била да омогући ученицима да промишљају о сиромаштву из различитих позиција“.
Издавач је подсетио и да поему „Цигани“ Александра Сергејевича Пушкина и збирку песама „Цигански романсеро“ Федерика Гарсије Лорке ученици годинама уназад обрађују у школским клупама.
„Досад ниједном нисмо имали прилику да чујемо да је реч о дискриминацији или омаловажавању ромске националне заједнице“, истакли су из „Клет“.
Према њеиховим речима, „слично се може рећи и за песму Јована Јовановића Змаја “Циганин хвали свога коња“, као и многа друга књижевна и уметничка дела која у свом називу или тексту садрже спорну реч“.
