(27.10.1932 – 26.09.2022.) Рођен је у Добром Долу (Смедерево) од оца Богдана, хармоникаша и мајке Петрије Гаре дев. Талијан из Азање. У свет музике га је увео отац Богдан Бита, хармоникаш, а потом су га учили нешто старији од њега Азањци: Дода Ранковић и Раде Прокић. Неко време је провео код Миладина Антонијевића, популарног хармоникаша из Стојачка а затим одлази код легегендарног Миодрага Мије Тодоровића Kрњевца, и код њега остаје пуних осам година; у почетку као ученик а касније као члан оркестра.
Бане је изузетно поносан на изјаву Мије Kрњевца, дату много година касније – да је Милорад Милутиновић Бане најбољи његов ученик.
На почетку каријере, Бане је свирао на игранкама и свадбама и другим весељима у Азањи и околини.
Музичку каријеру је наставио наступајући на концертима са најпознатијим именима наше народне музике тог времена. Радио је у многим хотелима широм бивше Југославије а гостовао је у неколико наврата у Америци, Аустралији и многим европским земљама.
Живот га је одвео у Сарајево где је завршио студије на Педагошкој академији, после чега се као наставник хармонике, запослио у Музичкој школи. Скоро 20 година се бавио педагошким радом. Бане је компоновао око седамдесетак а снимио 27 народних кола од којих се издвајају: Милутинка, Банетово коло, Шумадинка, Гарино коло, Митићево, Добравац и друга кола.
У браку са Kармелом дев. Јовановић имао је кћер Бранку.
Сахрана је 28.09.2022. године у Сарајеву.
