Кичма ђака трпи велика оптерећења, што може да је оштети. Ранац треба да прати пропорције детета, не би требало да буде већи од ширине леђа, изнад нивоа рамена и испод нивоа струка.
Сваки трећи ученик основне школе има криву кичму, показали су резултати систематских прегледа у школским диспанзерима. Претешка ђачка торба је један од могућих узрока деформитета, па стручњаци на почетку нове школске године апелују на родитеље и наставнике да не оптерећују много леђа ђака. У страху да не би нешто пропустила, деца у торбу трпају све и свашта, па је понекад тешка и по пет, шест килограма.
Стручњаци упозоравају да торба треба да буде што лакша, када је празна може да тежи највише један килограм, а када се у њу ставе свеске, књиге и неопходан прибор, не би требало да пређе 10 до 15 процената дечје тежине.
Колико леђа ђака могу да се оптерете зависи од узраста, тежине и конституције детета. Рецимо, дете које има 20 килограма не би смело да носи торбу тежу од три килограма.
Важно је знати и да торба за школу треба да прати пропорције детета. Не би требало да буде већа од ширине леђа, изнад нивоа рамена и испод нивоа струка.
„Торба не сме да буде шира од тела да би дете могло слободно да покреће руке напред и назад“, саветује др Борис Пиштигњат, дечји хирург-ортопед. #Не треба да буде предугачка, јер ће при ходу да удара дете по задњици, и због тога ће се оно неприродно нагињати уназад. Са друге стране, уколико је торба превисоко, дете ће се згрбити.“
Када дете стави торбу на леђа проверите да ли може нормално да покреће главу лево и десно, и да испружи руке у страну и увис. Нараменице не смеју да стоје на раменом зглобу, јер тада дете не може руке да испружи напред.
Обратите пажњу да ли торба има више преграда и џепића, да би тежина ствари у њој могла боље да се распореди. Теже ствари требало би да се стављају на дно, а равне, као што су књиге и свеске, уз задњу страну која је најближа леђима.
И точкићи могу да помогну
Торбе са точкићима и ручицом, које дете може да вуче најмање оптерећују кичму, али не смеју да се претрпавају. Јер, чим наиђу на препреку на путу или степенице, они морају да се подигну у руку, што може да буде велики терет за кичму малишана.
„Уместо торби на једно раме препорука је да се носе ранчеви“, каже др Пиштигњат. „Тада је оптерећење симетрично, а тежина равномерно распоређена преко леђа малишана. Ако не водимо рачуна о здрављу кичме у детињству, последице ће се осетити већ у четрдесетим годинама. Јавиће се преране дегенеративне промене, болови и потреба за физикалном терапијом.“
Избором добре торбе не завршава се, међутим, брига о правилном развоју. Како ће кичма стајати умногоме зависи од снаге мишића. Ако дете седи цео дан, после неког времена почиње да седи повијено унапред и тај положај задржава и када стоји. Што снага мишића више слаби, више се развија погрбљеност. Зато је кључно деци омогућити довољно физичке активности.
„Светска здравствена организација каже де је минимум физичке активности у дечјем узрасту више од једног сата дневно“, истиче наш саговорник. „Али, да би та активност имала ефекта, она мора да доводи до убрзања рада срца и дисања. Комбиновање пливања три пута недењно са неким спортом, учиниће много за развијање мишића, боље здравље али и превенцију гојазности, дијабетеса и повишеног притиска.“
РТВ
