Србија је водећа земља у Европи по потрошњи седатива, скреће пажњу специјалиста психијатрије др Милутин Костић и додаје да су депресија и анксиозност најчешћи психички поремећаји који погађају људе, али да треба пажљиво поставити границе између нормалних стања туге и менталних поремећаја.
Резултат истраживања Медицинског факултета у Београду о потрошњи седатива по којем свака пета особа у нашој земљи користи лекове за смирење и да је по томе Србија водећа у Европи, Костић објашњава тиме што људи без консултације са лекаром узимају лекове, али и то што, како каже, лекари „олако“ преписују лекове и не искључују на време њихово коришћење, што доводи до стварања зависности од њихове употребе.
„То је један колективни тренд на коју морамо да се усмеримо, односно да променимо парадигму која постоји у држави. Група психијатара је написала приручник о одговорној употреби бензодијазапина са циљем да се то питање решава“, казао је др Костић који је и шеф Дневне болнице у Институту за ментално здравље, за Танјуг.
Додао је да се често не поштују препоруке Светске здравствене организације о дужини преписивања лекова и да би лекари требало да информишу пацијенте о ризицима узимања седатива, као што су стварање зависности коју прате апстиненцијалне кризе и стварање когнитивних сметњи.
„Лекари не треба да пребаце одговорност на пацијенте, већ и ми морамо да погледамо да ли ми радимо све што ваља, није само на пацијентима, ми смо ти који треба да пренесу информацију о ризицима“, каже Костић.
Он скреће пажњу и да је према истраживању о епидемиолошкој слици менталног стања у Србији које је спровела група психијатара, а у које је укључен и Институт за ментално здравље, у једном периоду забележен пораст људи који су тражили помоћ од стручних лица, али да генерално гледано последњих година тај број није драматично повећан.
Др Костић и додаје да су депресија и анксиозност најчешћи психички поремећаји који погађају људе, али да треба пажљиво поставити границе између нормалних стања туге и менталних поремећаја.
„Све студије говоре да депресија и анксиозност које често иду руку под руку јесу по преваленци најчешћи ментални проблеми код људи, али постоји дебата да ли су они најчешћи зато што су наши критеријуми сувише лабави, јер прелако одређена нормална стања туге и страха буду дијагностификована као поремећај иако то понекад нису“, каже Костић .
Наводи да постоје различите класификације депресије, те да је по америчкој потребно да особа има најмање пет симптома да би се код ње дијагностификовао тај проблем, као и да су по тој класификацији туга или губитак интересовања један од симптома.
„Можете да не будете тужни али да вас ништа не интересује и да имате још нека четири симптома из тог сета и да будете дијагностификовани да имате депресију“
Извор: Танјуг
