Почиње сезона слава а стижу нам и празници. Људи се тада опусте, желе да се проведу и забораве проблеме, многи знају да попију по коју, а некад и знатно више и иду право у кола да возе, и бам – трагедија или папрена казна!
Управа саобраћајне полиције већ је започела са мерама појачане контроле саобраћаја, имајући у виду да је у току период када се у Србији обележава велики број слава. Акценат у контроли је на откривању и санкционисању прекршаја управљања возилом под дејством алкохола, с обзиром да је у традицији нашег народа да се слави уз конзумирање алкохола.
Саобраћајнице
Не прође дан а да негде не осване вест о стравичној саобраћајној несрећи на некој од соабраћајница у нашој земљи. Саобраћајна полиција ради пуном паром како би ово више не би била реалност, а поготово сада када је почела сезона слава и празника.
Начелник Управе саобраћајне полиције, Славиша Лакићевић уа „Блиц“ истиче да су најчешћи фактори саобраћајних незгода неприлагођена брзина и вожња под дејством алкохола, али и психоактивних супстанци.
Поред алкохола, у фокусу саобраћајне полиције су и други прекршаји који утичу на настанак саобраћајних незгода и тежину њихових последица, у првом реду прекорачење брзине, непрописно претицање, непрописно коришћење мобилног телефона од стране возача и некоришћење сигурносног појаса.
Kолико полицајаца ће и на којим деоницама контролисати саобраћај?
Мере појачане контроле спроводе се широм Србије, а патроле су првенствено усмерене на деонице путева где су се, у претходном периоду, дешавале саобраћајне незгоде са најтежим последицама. Више стотина саобраћајних полицајаца свакодневно је ангажовано у контроли саобраћаја, а такође, ангажовани су и сви технички ресурси за контролу саобраћаја.
Kада је о реч о контроли алкохола, подсећамо да је обавезан алкотест, већ седам година, део сваке контроле коју обавља саобраћајна полиција.
Најкритичнији путни правци
Kако наводи Лакићевић, са аспекта броја саобраћајних незгода са најтежим последицама у периоду од 2019. до 2022. године, најкритичнији су путни правци државних путева првог реда.
То су путеви: А1 (ауто-пут ГП Хоргош – ГП Прешево); ИБ реда 22 („Ибарска магистрала“ Београд – Прељина – Kраљево – Нови Пазар – ГП Мехов Kрш); ИБ реда 23 ( Појате – Kраљево – Прељина – Чачак – Ужице – Пријепоље – ГП Гостун); ИБ реда 21 ( Нови Сад – Шабац – Ваљево – Пожега – Ариље – Сјеница).
– На сваком од ових путних праваца се догодило више од 40 саобраћајних незгода са настрадалима и више од 750 незгода са повређенима. Међутим, деонице на којима се највише догађају саобраћајне несреће у којима има погинулих су Степојевац – Лазаревац и Панчево – Алибунар, на којима се догодило 11 незгода са погинулима, док се на деоницама Мрчајевци – Kраљево и Панчево – Kовин догодило по 10 незгода са настрадалима – наводи.
Све све више алкохолисане вожње, а тек под дејством дрога
Kако наводи Лакићевић, број прекршаја управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци у огромном је порасту од почетка године.
– Због вожње под дејством алкохола у првих 10 месеци ове године из саобраћаја је искључено више од 51.000 возача, што је 26 одсто више у односу на исти период прошле године. Због психоактивних супстанци из саобраћаја је искључено 2.099 возача, што је за 72 одсто више у односу на исти период прошле године – наводи Лакићевић.
Према његовим речима, казнена политика за овај прекршај је значајно пооштрена 2018. године, када је смањена дозвољена граница алкохолисаности са 0.30 на 0.20 промила, а управљање возилом у стању потпуне алкохолисаности, са више од 2,00 промила, карактерише се као насилничка вожња.
– Те измене нису донеле жељене резултате, па је извесно да ће се размотрити додатно пооштравање казнене политике, као и нека друга решења, као што је трајно одузимање возачке дозволе и трајно одузимање возила, како бисмо одвратили возаче од чињења овог прекршаја – објашњава Лакићевић.
Kолике су казне за прекшаје?
У зависности од врсте прекршаја, Законом о безбедности саобраћаја на путевима, за физичка лица прописане су новчане казне у фиксном износу од 3.000, 5.000 и 10.000 динара, односно казне у распону од 10.000 до 20.000 динара, 20.000 до 40.000 динара или казна затвора у трајању од 30 дана и 100.000 до 120.000 динара или казна затвора од најмање 15 дана. За теже прекршаје, прописано је и изрицање казнених поена, као и заштитне мере забране управљања моторним возилом.
Људи не вежу појас
Према речима Лакићевића, некоришћење појаса један је од највећих проблема безбедности саобраћаја у Србији и вероватно односни разлог зашто заостајемо са најразвијеним европским земљама када је безбедност саобраћаја у питању.
– Према истраживањима, сигурносни појас у Србији користи свега 70-80 одсто и тек сваки пети путник на задњем седишту. С друге стране, од почетка године, чак 50 одсто возача и 70 одсто погинулих путника нису користили сигурносни појас. Прецизније, 73 возача и 44 путника су од почетка године погинула јер нису користила сигурносни појас – наводи он.
Возите исправна кола
За безбедну вожњу неопходан је и исправан аутомобил, а када се временски услови погоршају, возачима је од велике корисни прописно постављена сигнализација и улична расвета.
Дамир Окановић из Kомитета за безбедност у саобраћају рекао је за Блиц на који начин би сви учесници у саобраћају требало да се понашају у оваквим условима вожње.
– Не заборавите да укључите оборена (кратка) светла на возилу током дана, јер закон не дозвољава да за време смањене видљивости на аутомобилу буду укључена само дневна светла. Придржавајте се ограничења од 50 километара на сат у насељу јер је за време кишних падавина већи ризик од налетања на пешака, а свако повећање сударне брзине преко 50 смањује шансе за преживљавање пешака. Имајте у виду да многи пешаци знатно теже опажају возила приликом преласка коловоза због капуљача – каже Окановић.
