Убрајају се у групу повремено економски значајних до врло значајних штеточина. Последњих година долази до њиховог пренамножававања и појаве штета на великим површинама.
Штете које могу нанети су немерљиве: уништавање усева, оштећења засада, загађење ускладиштених производа. Оне су вектор бројних болести. Благе јесени и зиме без мразева и магле, са температурама изнад просечних погодовали су размножавању ових штеточина.
Највеће штете наносе крмном биљу, озимим усевима и младим воћњацима и расадницима. Kод нас су доминантне и штетне врсте: пољска волухарица, подземна волухарица, водена волухарица, пољски миш, хрчак и њихова бројност је у директној вези са штетама које наносе, на основу којих се може утврдити праг штетности а на бази тога се и предузимају мере њиховог сузбијања.
Пољска волухарица (Microtus Arvalis) је активна током целе године. Размножава се 2-4 пута годишње. Најбољи развој ове волухарице је у луцериштима и површинама под стрним житима. Храни се искључиво нежним, сочним деловима биљака. У време клијања и ницања биљака храни се семеном и клијанцима, а затим оштећује младе биљчице. Бројност пољске волухарице се утврђује детектовањем активних рупа или ловом. Уколико се улови 10 волухарица на једном ару површине, бројчано стање је озбиљно и неопходна је професионална дератизација.
Подземна волухарица (Pitymys subterraneus) је активна током целе године. Размножава се неколико пута годишње. Поред других станишта насељава и обрадиве површине под заливним системом. Највећи део времена проводи под земљом, али повремено излази на површину. Присуство ове врсте открива се по разгранатој мрежи ходника који се завршавају излазним отворима и хумкама избачене земље.
Водена волухарица (Arvicola terrestris) живи у леглима и активна је током целе године, посебно од пролећа до јесени. Лако је прилагодљива за различите изворе хране, а влажност земљишта је један од најважнијих лимитирајућих фактора. Оштећује подземне и надземне делове биљака посебно на коренасто-луковичасом поврћу, цвећу и младим засадима воћака и винове лозе. Оштећења наноси током јесени, зиме и раног пролећа. Значајна је као вектор паразитских обољења човека и домаћих животиња.
Пољски мишеви (Apodemus spp.) Активни су током целе године, док се размножавају 5-6 пута годишње. Поседују велики потенцијал размножавања па долази до брзог пораста популације. Убрајају се у групу повремено економски значајних штеточина великог броја гајених биљака. Сакупљају посејано семе и односе у легло и тако наносе штете у време сетве. Током вегетације оштећују кртоласто-коренасто поврће, а током зрења односе зрневље великог броја биљака.
Хрчак (Cricetus cricetus) је ноћна животиња. Животни век је 6-8 година. Од септембра до фебруара одлазе на презимљавање, када се буде најстарији мужјаци. Зимски сан проводе у земљи. Поседују изузетан потенцијал размножавања – у једном леглу може бити и до 18 младунаца. Могуће га је открити по огољеним местима која се постепено повећавају. Оштећују надземне и подземне делове биљака, плодове и семе. Током пролећа оштећују луцерку, детелину и стрна жита, а током лета и ране јесени кукуруз, сунцокрет, шећерну репу, кромпир и друго биље. Сузбијање је најбоље обавити крајем априла.
Мере заштите од глодара: могу бити директне и индиректне.Основу превентивне заштите чине: интензивна агротехника, благовремена сетва и жетва, заоравање жетвених остатака, преоравање међа, утрина, затим просторна изолација од постојећих жаришта, одржавати хигијену воћњака, посебно испод садница што подразумева редовно кошење траве, чишћење заосталог лишћа и гомила траве и заосталих плодова испод стабала.
Директне мере подразумевају хемијско сузбијање глодара, које се последњих година не обавља у потребном обиму. Kод хемијског сузбијања глодара је важно да се то уради у право време. Посебно је важно превентивно деловање, што значи да се родентицидима сузбијају такозване иницијалне популације током зиме, чим се уоче штете на усевима. Ако се глодари пренамноже, комбинују се хемијске и агротехничке мере (орање, тањирање, култивирање), којима се омета њихова свакодневна активност и смањује бројност.
Хемијско сузбијање глодара подразумева употребу родентицида- затрованих мамака. Због високе токсичности, мамци се морају постављати у рупе које праве глодари и које се обавезно затварају како се не би угрозила дивљач, као и разни предатори (дивље животиње и птице) који су од велике користи јер смањују бројност ових штеточина, па треба водити рачуна о њиховом опстанку у природи.
Kако временске прилике погодују размножавању глодара препоручује се обавезан обилазак парцела у наредном периоду и уколико се примети повећање бројности потребно је приступити њиховом сузбијању.
ПССС Смедерево
Биљана Николић, дипл.инж.пољ.
