Легенда о Деда Мразу обједињује елементе фолклора, различитих митологија и религијских традиција. У Европи се сматра да је лик Деда Мраза настао по узору на Светог Николу.
Свети Никола велики доброчинитељ
Свети Никола је рођен у другој половини трећег века на тлу данашње Турске. За живота је као хришћански епископ чинио бројна добра дела, мала и велика чуда, посебно морепловцима, деци и сиромашнима, због чега је и добио надимак Чудотворац.„Лик Светог Николе се, због његових доброчинстава и чињенице да се празнује на преласку једне године ка другој, повезује са ликом Деда Мраза. Верује се да је Деда Мраз, у ствари, попримио лик Св. Николе са брадом, шубаром и крзненим капутом“ ‒ објаснила је др Весна Марјановић, етнолог за РТС.
До данас је остало веровање да Свети Никола обилази домове уочи Божића и кришом оставља слаткише, воће и играчке за децу.
„У нашој културној средини, поготово на северу Србије, био је раширен обичај да деца уочи Св. Николе остављају добро углачане ципеле на прозору да би у њима добили поклоне. Тај ритуал је преузет из германских култура“ ‒ казала је др Весна Марјановић.
Ипак, Никола није био ни дебео ни ведар, а поред великодушности имао је репутацију ватреног и пркосног браниоца црквене доктрине. Током Великог прогона 303. године, када су паљене Библије, а свештеници под претњом смрћу натерани да се одрекну хришц́анства, био је заточен.
Свети Никола је провео године у затвору пре него што је римски цар Kонстантин 313. године завршио хришц́ански прогон Миланским едиктом.
Једна од познатих прича која осликава великодушност Светог Николе је о томе како је спасио 3 кћери сиромаха од продаје у робље. Сиромаху је поклонио 3 врец́е са златом.
Убацио их је кроз отворени прозор, а прича се да су вреће слетеле у чарапе остављене поред ватре да се осуше. Ово је једно од објашњења зашто је до данас сачуван обичај качења празничних чарапа у које ће Свети Никола тајно убацити поклоне.
Kако је настао Деда Мраз!
Модерну верзију тог обичаја представља ритуал писања писама Деда Мразу. У њима деца наводе списак новогодишњих жеља а писма остављају на прозорима или испред врата, на местима која симболизују границу унутрашњег и спољашњег света. Сматра се да тај тајновити лик који улива наду и оптимизам увек долази споља и издалека, и да се понекад кришом кроз димњак ушуња у кућу да би оставио испод јелке поклоне изненађења.
У америчким божићним филмовима често смо могли да приметимо да родитељи вече пред празник читају деци неку познату причу. Ево о чему је реч.
Писац Цлемент Цларке Мооре је 1822. године написао је дугу божиц́ну песму за своје ц́ерке коју данас знамо под називом „Тwас тхе Нигхт Бефоре Цхристмас“ (Била је то ноћ пре Божића). Пре ове песме, Деда Мраз је био познат као “Синтерклаас“ како су га звали досељеници из Холандије и Белгије).
Слетање санкама које возе ирваси, пењање по крововима и спуштање низ димњак са врећом поклона су све елементи Моорове песме. Овде први пут наилазимо и на Мразове ирвасе који су добили имена по својим карактеристикама.
Тако се у причи појављују:
Рудолпх, ирвас црвеног носа,
Дасхер, најбржи ирвас,
Данцер, ирвас који воли да плеше,
Пранцер, грациозни ирвас са брзим задњим ногама,
Виxен, најлепши ирвас,
Цомет, комета, тврдоглав, али најјачи ирвас,
Цупид, купидон, романтични ирвас,
Дондер, гром, ирвас који брине о другима, и
Блитзен, муња, најхрабрији ирвас.
Најмлађи ирвас Рудолпх касније је добио и сопствену причу. Роберт Л. Маy је 1939. године. написао божићну причу о ирвасу црвеног носа кога су другари због тога задиркивали. Ипак, у овој причи Рудолф је испао прави херој. Захваљујући светлости свог црвеног носа успео је да испоручи све поклоне током магловите зимске ноћи и тако доказао да недостатак лако може да се претвори у предност.
Иако Моор песму није одмах објавио, управо она је заслужна за модерну слику Деда Мраза као „веселог старог декице“ са натприродном способношц́у да се неприметно и успешно спусти низ димњак. Прича је први пут објављена тек крајем 1823. године, а Моор је потписао као своју тек 1844. године.
Скоро 6 деценија касније, цртач стрипова Тхомас Наст нацртао Мооре-ову песму и тако створио лик Деда Мраза који данас познајемо. Дебељушкаст, ведар човек са великом, белом брадом, који је држао врец́у с играчкама за децу.
Наст је био тај који је обукао Мраза у црвено одело украшено белим крзном. Доделио му је радионицу на Северном полу, вилењаке и супругу, познату госпођу Мраз. Верује се да одабир црвене боје одела има везе са бискупским плаштом Светог Николе који је био црвене боје.
Свети Никола и Деда Мраз представљају парадигму свеопштег бољитка а поклони које даривају су симболи новог почетка и среће у години која наступа.
