Овај празник слави се 2. јануара по новом, а 20. децембра према старом календару.
Овај дан је у нашем народу познат и под једним необичним именом.
Каже се да га је добио тако што је пренео Бога преко залеђене реке, а према другој причи, Свети Игњатије је био грешник који је био осуђен да преноси људе на леђима преко реке, све док једнога дана није убио човека који га је пожуривао зато што је хтео што пре да пређе на другу страну како би покудио девојку. Због тог убиства Светом Игњатију су сви греси били опроштени, јер је народ сматрао да је куђење девојке велики грех.
Овај дан у народу је још познат и као Кокошињи дан или Кокошији Божић, па је тако обичај да се на овај дан обавља низ радињи и обичаја како би се кућа и перната живина заштитиле. Живина се храни на посебан начин: специјално спремљано жито баца се у круг начињен од положеног конопца.
Понегде се меси колач и дели деци, али их прво повуку за уво да што више порасту у следећој години. Не раде се тешки послови, нарочито женски, као што је предење, ткање, шивење.