Пошто у Србији не постоји званичан регистар фемицида, претпоставља се да је број убијених жена већи, само случајеви нису стигли до средстава информисања.
Из удружења ФемПлатз наводе да су готово све жртве у протеклој години убили њихови мужеви, очеви, браћа или синови.
Удружење критикује медије што приликом извештавања о фемициду не постављају питање одакле убици ватрено оружје, и што надлежне органе не позивају на одговорност.
„У Србији и даље нема јавно доступних статистичких података о распрострањености фемицида, што је препорука Специјалне известитељке УН за насиље над женама, која је упућена свим земљама света“, констатује Удружење.
Формирање тог тела планирано је „Стратегијом за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и у породици 2021-2025. године“, у оквиру „стратешког циља који се односи на обезбеђивање ефикасне и делотворне заштите жртава насиља“, наводи Удружење.
Оно оценује да би успостављање тог тела побољшало превенцију фемицида и обезбедило бољу заштиту жена од насиља, јер би омогућило детаљнији увид у фемициде и покушаје фемицида, процену ефикасности реаговања надлежних органа и утврђивање евентуалних пропуста у њиховом раду.
Председница Kоординационог тела за родну равноправност, Маја Гојковић, потврдила је да је у 2022. години убијено 26 жена у породичном насиљу, а додала је да је у протеклих 10 година убијено 300 жена.
Превенција би спречила да се циклус насиља обнавља
Насиље у породици Kривични законик препознао је пре тачно 20 година. За те две деценије, поднето је више од 70 хиљада кривичних пријава због породичног насиља над женама, и десет пута мање због насиља над мушкарцима.
Подаци Републичког завода за статистику показују да је у прошлој години поднето више од 5 000 кривичних пријава за насиље у породици, међутим, до оптужнице је стигло двоструко мање. Од тог броја, на условну казну осуђено је око 1 300 особа, а на казну затвора око 500.
„Оно што нам озбиљно недостаје то је превенција, пре свега мислим превенција кроз образовни систем, кад су у питању деца и млади. Не само да уче о насиљу, треба и то, да га препознају и шта треба да ураде, него да уче и о питањима равноправности, толеранције, поштовања, начина на који се решавају конфликти. Све оно што вас опрема за живот, за партнерске односе и за породичне односе“, сматра Тања Игњатовић из Аутономног женског центра.
Превенција би спречила да се циклус насиља обнавља, чиме би се директно заштитиле жене, али и деца која су жртве или сведоци насиља у породици.
