Света мученица Јулијана је ранохришћанска светитељка која је живела у Никомидији крајем 3. века. Иако је живела у дому незнабожаца рано је чула проповед неког хришћанина и поверовала у Христа и Бога.
Неки римски сенатор Елевсије је био њен вереник. Да би га одвратила од себе, Јулијана му је рекла, да се неће удати за њега ако не буде постао епарх тога града. То му је предложила мислећи да никада неће стићи до те функције. Међутим, Елевсије се потрудио и постао епарх никомидијски. Јулијана му је тада открила, да је она хришћанка и да не може ступити са њим у брак, док он не прими њену веру говорећи: “Шта нам вреди бити телесно уједињени, а духом раздељени?”
Елевсије се тада изнервирао и тужио је њеном оцу. Отац ју је критиковао и тукао, па је онда предао епарху на мучење. У хришћанској традицији се спомиње да је Јулијану Исус Христос исцелио у тамници и она је изашла пред епарха потпуно здрава. Епарх ју је потом бацио у зажарену пећ, међутим ватра јој није наудиа. Видевши то многи су поверовали у Исуса. У хришћанство је прешло пет стотина мушкараца и стотину тридесет женских.
Све њих је епарх осудио на смрт и наредио да их посеку мачем. На исту судбину осуђена је и Јулијана. Глава јој је одсечена 304. године. У хришћанској традицији се спомиње да је Елевсија убрзо стигла Божја казна и да му се на мору разбила лађа. Међутим, он се није удавио него испливао на неко острво, где су га пси растргли и појели.
Света мученица Јулијана сматра се заштитницом жена и девојака, али и свих који неправедно пате и страдају. Народно веровање каже да ће се дамама сутра остварити свака жеља коју зажеле помињући име Свете Јулијане и изговарајући ову молитву:
“Тебе Жениче мој љубим и тражећи Те страдам, и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе. Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше.”
