Православна нова година или Српска нова година, како је још народ назива, дочекује се 13. јануара у поноћ, а прославља 14. јануара. У православном свету на тај дан обележава се и крсна слава Свети Василије и празник Мали Божић.
Дуга традиција прослављања Православне нове године усталила је у нашем народу и одређене обичаје који се радо поштују.
Према народним обичајима уочи Нове године спрема се свечана вечера, где укућани са гостима, пријатељима и сродницима уз весеље и песму чекају поноћ. Тачно у поноћ, сви се љубе и једни другима честитају долазак Нове године са жељама за дуг живот, добро здравље и успех у послу. На сам дан Нове године одлази се у Цркву а после се обавља свечани ручак.
Тог дана једе се глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице месе новогодишњу чесницу “Василицу”. Поред Нове године, која је позната и под називом Мали Божић, 14. јануара обележавају се још два значајна празника: Обрезање Господа Исуса Христа и Свети Василије Велики. Црква испраћа стару и дочекује нову годину неуобичајеним слављима, на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, без шунда и кича, подсећајући да се у бројним црквеним домовима организују дочеци Нове године.
Тога дана у неким крајевима Србије спаљују се остаци бадњака, а поред василица месе се и крофне у које се, као и за Божић, ставља новчић.
Такође, верује се да, поред богате трпезе, на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током целе године имали напретка.
