Фебруар је чудан месец – кратак и колебљив. Народ му је вероватно због тога наденуо само један надимак – водени. Са водом све брзо прође… Ово су веровања везана за други месец у години.
Вероватно због чињенице да траје само 28 дана, а сваке четврте године добија један дан “вишка”, фебруар је у народној традицији најпосебнији месец.
Верује се да, ко се у фебруару роди треба да зна да му је уједно то и најсрећнији месец у години. Тада ће му све полазити са руком и имаће много напретка.
Особама рођеним у фебруару учење иде од руке, па често постају виђени људи и интелектуалци. Воле да путују и упознају нове људе. Опасност вреба управо из њихове памети, треба да се чувају тога да не постану горди. Kада је здравље у питању, каже веровање, боловаће од ногу, очију и зуба.
Фебруар је други месец у години, још увек траје зима, па стари кажу да не треба много избивати ван кућа, а ни у пољима нема посла. Изрека каже – Боље видети у фебруару гладна у пољу вука, него у кошуљи у пољу човека!
Фебруар се код Срба, као и код неких словенских народа назива још “сретењски месец“ и “вељача“, а у старосрпском и “сечко“.
У народу је познат и као водени месец, пошто се тада отапа снег и ствара бљузгавица. Kаже се да “са водом све брзо прође”, па ће тако проћи и овај, најкраћи месец у години.
