Епископу су саслуживали: архимандрит Петар (Драгојловић), игуман манастира Пиносава, протојереј-ставрофор Велибор Ранђић, протојереј Драган Икић, протојереј Слободан Сенић, протонамесник Срђан Ковачевић, јереј Дејан Ненадовић, јерођакон Василије (Старовлах) и ђакон Владимир Степановић.
Чтецирали су господа Павле Милутиновић, Лазар Коларевић и Марко Нешић.
Својим појањем литургијско сабрање су улепшали Српски православни појци из Београда.
Овом приликом владика је уручио признања Драгану Пантелејићу, архијерејску грамату захвалности, господи Ивици Станковићу и Милошу Милановићу, орден Вожда Карађорђа.
После прочитаног Јеванђеља, владика је богонадхнуто произнео проповед обративши се верном народу следећим речима:
“У име Оца и Сина и Светога Духа, помаже Вам Бог браћо и сестре. Данас наша помесна Црква прославља великог угодника и светитеља Божијега Игњатија Богоносца, односно Пренос његових моштију из Рима у Антиохију, тамо где је он у своје време био епископ. Свети Игњатије је, браћо и сестре, сав живео у Цркви и живео Црквом. А то много значи. Разлика је служити Цркви од онога да се служи Црквом. Служити Цркви значи предати се Цркви, слушати Цркву, учити се од Цркве, јер Црква је једино непогрешива.
Зашто? Зато што Дух Свети води и руководи Црквом. А онај који се служи Црквом, он од Цркве неће имати никакву корист. Јер, он је у Цркви, често да би себе уздигао, као онај фарисеј, ако се сећате из прошле недељног Јеванђеља о Митру и Фарисеју, он је дошао у Цркву, истина, дошао је и он у Цркву да се моли, али не на начин како Црква каже да се молимо, него се молио на свој начин. А у ствари, није се молио, он се хвалио. Ни то Бог њему не би толико узео за грех што се хвалио, јер је заиста нешто од тога и чинио, то је тачно, али кад је он осудио Митара, и када је казао: “Хвала ти Боже што нисам као остали људи, или као овај Митар.“ Он је већ себе уздигао изнад других.
А онај који се уздиже, који стално хоће да буде нешто бољи од других, и сматра себе да је бољи, да је паметнији, да је писменији од других, образованији, тај у ствари није ни свестан колико сам себе понижава. Јер све док ми хоћемо да нас људи узвишавају, ми себе понижавамо. Све док себе унижавамо, у смислу смирења, онда ћемо бити уздигнути, онда ћемо бити подигнути. И зато рекох браћо и сестре, да је свети Игњатије живео Црквом и живео у Цркви, зато је он и говорио и писао: “Тамо где је Црква, тамо је Христос. Тамо где је Црква, тамо је сабрање. Тамо где је епископ, тамо је и Црква.“ Дакле, браћо и сестре, како је дивна поука, да треба, да када смо у Цркви као чланови Цркве који смо постали кроз свето крштење, онда заиста треба да Цркву слушамо, а не да се уздижемо изнад Цркве.
После свете Литургије, уследила је трпеза љубави у парохијском дому коју је припремило братство храма.
Ђакон Владимир Степановић
