Сва газдинства у Србији на којима се налазе животиње, привремено или трајно, морају бити регистрована у Централној бази података Управе за ветерину, објавило је Министарство пољопривреде, наводећи да је ова одредба у складу са Законом о ветеринарству. Како се наводи, при регистрацији свако газдинство добија свој јединствени дванаестоцифрени идентификациони број – а под једним бројем воде се подаци о свим обележеним животињама на газдинству.
– У процесу увођења е-аграра важно је истаћи да ће се приликом остваривања права на субвенције признавати стање које се води у званичној бази података Управе за ветерину, када је реч о животињама. Због тога власници треба да провере и ажурирају податке уколико је потребно, и то у сарадњи са ветеринарским станицама на тој територији – напоменули су у Mинистарству пољопривреде.
Jош раније је најављено да ће у Србији од ове године бити успостављен систем е-аграр који ће омогућити онлајн регистрацију привредних газдинстава. Иако као и код свих новина има и отпора међу пољопривредницима, надлежни истичу да би на овај начин требало да буде убрзана обрада захтева и омогућено да се сви предмети примљени у току године и исплате. На тај начин би се, како су објаснили у министарству, смањила могућност грешака при подношењу захтева, убрзала обрада услед увезивања релевантних регистара, а надлежни ће моћи ефикасније да извештавају, прате статистику подстицаја и остваре већи ниво контроле.
Као и у свим државама које су пролазиле кроз различите фазе повлачења бесповратног новца из европских фондова, циљ је да се у имплементацији наредног програма (ИПАРД три) пређе с мануелног начина рада на електронски, што би такође значајно утицало на убрзање процеса обраде захтева и појачало ниво контроле. У наредном програму предвиђено је увођење нових мера и сектора (рибарство, прерада рибе, прерада житарица и индустријског биља, директан пласман производа и услуга малог обима), као и специфичних критеријума у вези са површинама и бројем животиња.
Тиме је проширен обухват потенцијалних корисника овог програма и омогућено да пољопривредни произвођачи са мањим површинама, који желе да значајније улажу у ове секторе, могу да остваре право на ИПАРД подршку за веће инвестиције. ИПАРД 3 програм повећан је у односу на претходни за око 60 одсто и износи 288 милиона евра, а очекује се да ће ова подршка ЕУ, заједно са националним и приватним доприносима, износити око 580 милиона евра вредности инвестиције. Подсетимо, крајем фебруара очекује се расписивање првог позива из ИПАРД 3 програма Европске уније. Најпре ће бити објављен позив из мере један овог програма, која је до сада била најпопуларнија, у оквиру које се даје подршка инвестицијама у физичку имовину пољопривредних газдинстава (набавку механизације, опреме, изградњу фарми, пластеника, подизање воћњака, винограда…).
Наредни позив, из мере три која се односи на прераду пољопривредних производа биће објављен на лето, док се на јесен може очекивати конкурс за подршку инвестицијама у руралном туризму из мере 7.
