Српска православна црква и њени верници сутра славе Сретење. Тиме се обележава први сусрет Бога и човека у храму у Јерусалиму.
Сретење се у народу тумачи као дан када се срећу зима и лето. Понегде се каже и Обретање, јер се овог дана обрће зима у лето. Зато се прича да кад се сретну зима и лето на Сретење, онда зима каже лету:
“Ти мени дајеш голе и босе људе, а ја теби обучене”, а лето одговара: “Истина, али се мени много више радују него теби.”
Из ових причања очигледна је стара народна подела године на зиму и лето.
Верује се да на овај дан мечка излази из свог склоништа и погледа да ли има сенку. Ако је има, онда се окрене и враћа у пећину да одспава још шест недеља, колико ће зима трајати. Ако нема сенку, онда се одгега у шуму у потрази за храном.
Колико је ово веровање уврежено доказ су многобројни посетиоци зоолошког врта у Београду који су раније долазили да виде понашање мечке Божане, а данас неког другог медведа и мечке.
Обичај је да се на Сретење обавезно пале свеће, јер се сматра да пламен има скривену чаробну моћ и да ће кућу штитити од грмљавине и других несрећа.
Врапци до Сретења бирају своје невесте, а на овај дан се венчавају и тада су најгласнији и најбучнији.
Девојке добро гледају кога ће прво ујутру срести, јер се верује да ће и будући младожења личити на мушку особу коју су тог јутра среле.
Слави се као крсна слава.
