Смрт Исуса Христа увод је у радост Васкресења или Васкрс, који ове године православни верници обележавају у недељу, 16. априла.
На данашњи дан Црква се сећа догађаја који су непосредно претходили Христовом Распећу – од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспелог покушаја да Га оптуже, ношења крста на путу према Голготи, разапињања, праштања џелатима, умирања, скидања са крста, помазивања миром и повијања тела платном и полагања у гроб.
Христа су у ноћи између Великог четвртка и Великог петка мучили и бичевали. Понтије Пилат је предао Исуса Јеврејима, рекавши да не може да га осуди, јер није утврдио никакву Исусову кривицу, него, напротив, да је тај човек невин.
Јудејци су схватили да могу само да муче Исуса, али не и да га осуде, па су рекли Пилату да се Исус буни против императора, јер себе проглашава царем, а за такав грех Римљани морају да казне починиоца.
Како је то било уочи Пасхе, највећег јудејског празника, обичај је налагао да се један затвореник пусти на слободу.
Пилат је питао народ кога да ослободи, Исуса Христа или разбојника Вараву, који је убио неколико римских војника.
Светина, коју су нахушкали фарисеји, тражила је Вараву. Пилат је питао шта да уради с Исусом, а светина је викала:„Распни га, распни га“.
Христу су ставили трнов венац на главу, а на плећа навалили тешки крст и повели путем који и данас, више од 2.000 година касније, носи име Улица бола.
Људи су пљували Христа и добацивали му погрдне речи.
Нашао се ту и један добар човек, Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Исусу да носи крст страдања.
На брду Голгота су поставили три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. Христов крст је био у средини.
Исус је и после свих претрпљених мука и понижења молио свог Оца небеског да опрости џелатима: „Оче, опрости им, јер не знају шта раде“.
Кад је, око три сата поподне, свој дух предао Богу Оцу, сва природа, Божија творевина, побунила се против неправде и злочина – помрачило се Сунце, отворили су се гробови, земља се тресла.
Завеса у храму се расцепила одозго до доле, а камење се распадало уз страшан прасак и стене су пуцале.
Тако су се обистиниле Христове речи да ће и мртво камење сведочити живог Бога. Капетан који је стражарио код крста рекао је да је тај Човек заиста био праведник, а окупљени народ обузео је неизрециви ужас.
Поред Крста је остала Богородица са апостолом Јованом, Маријом Магдаленом и још неким женама.
Јосиф из Ариматеје је од Пилата измолио да са крста скине Христово тело и сахрани га. Пилат је, зато што је сутрадан субота, када се ништа не ради, а да тело не би стајало на крсту три дана, дозволио да Га скину са крста.
Христово тело су обавили платном и однели у нову гробницу, коју је Јосиф био припремио за себе.
Гроб је био уклесан у стени. Кад су положили Христово тело, на улаз су навалили огроман камен, а Римљани су поставили страже унаоколо, плашећи се да хришћани не узму тело.
ЦАРСКИ ЧАСОВИ У ПРАВОСЛАВНИМ ЦРКВАМА
У православним храмовима на Велики петак се богослужењима обележава време смрти и скидања са крста тела Господњег.
У православним црквама се на Велики петак не служе литургије, већ царски часови са читањем делова Јеванђеља о догађајима у дане Страдања.
На посебно украшен сто испред олтара, који представља Христов гроб, износи се црвена плаштаница.
Свештеници износе плаштаницу и три пута, уз звуке клепала, обилазе око цркве, што симболично представља Христову сахрану.
Плаштаница се потом полаже испред олтара, а верници у тишини долазе на целивање све до суботе увече, уочи Васкрса, који се слави од поноћи и када се у знак васкршње радости оглашавају и прва звона.
Најпознатији обичај који се обавља на Велики петак јесте фарбање васкршњих јаја, у ком учествују и забављају се жене и деца. Домаћица прво фарба једно црвено јаје, чуваркућу, које ће се чувати до следећег Васкрса, а прво јаје од претходне године треба да се закопа у земљу, како би била плодна и донела берићет домаћинима.
Фарбање јаја на Васкрс спада у најстарије хришћанске обичаје. О томе нам сведочи прича Марије Магдалене, која је дошла у Рим, да проповеда хришћанство, а том приликом је и посетила цара Тиберија.
Као поклон дала му је корпу јаја. Цар није веровао у Христво васкрсење и рекао је да, ако би то била истина, онда би бела јаја у корпи променила боју. У том тренутку Марија је рекла “Христос васкрсе” и сва јаја у корпи су постала црвена.
Према другој легенди, становници Јерусалима су се ругали хришћанима, да Христос није васкрсао, и да то није могуће, као што је немогуће, да кокошке снесу црвена јаја. Следеће године, на дан Васкрса, све кокошке у Јерусалиму су снеле црвена јаја.
На Велики петак најстроже је забрањено вино, јер оно представља невино проливену крв Исуса Христа. Домаћице кувају поврће, највише младу коприву, коју су јели и стари и млади. У јужној Србији, родитељи на овај празник децу не пуштају да изађу из дворишта.
На овај дан се пости на води, а монаси у манастиру поштују најстрожије типике, тако да не би требало ништа да једу цео дан, и то је такозвано сухоједење.
У неким крајевима, људи су ујутру доносили воду са језера, како би се сви укућани умили водом, јер постоји веровање да ће то умивање однети све болести из тела. То је, судећи по народним веровањима, једна ствар коју никако не смете да заборавите да урадите.
Нека места поштују и обичај везивања косе девојчицама под врбом, како би брзо расла.
