У поређењу са најпопуларнијим врховима источне Србије, Хомољске планине не делују ни захтевно ни нарочито привлачно, али само на први поглед. Правим познаваоцима имена хомољских висова и чука итекако значе нешто, али и међу њима постоје неки који упркос објективној лепоти вечито остају у сенци других.
Међу тим звездама другог плана Хомоља је и Врањ, кршевити гребен који по атрактивности не само да ни по чему не заостаје за далеко гласовитијим хомољским врховима, него их већину и превазилази. Али, за Врањ се треба мало више помучити јер је мање приступачан од познатијих врхова Хомољских планина, па ипак на овој тури свака мука се вишеструко награђује уживањем у разноврсним стазама и прелепим визурама.
Рано пролеће, када се снег топи, а све крене да зелени, изврстан је период да кренете на Велики Врањ са јужне стране од Kрепољина, а у повратку обиђете три пећине: Хајдучку, Погану и Мијуцића.
То су планинари Јасенице из Смедеревске Паланке урадили у недељу, и потпуно уживали у разноврсној стази дугој скоро 17км са прекрасном 360 степени панорамом са врха.
