Чланови ПОСК Јасеница из Смедеревске Паланке су првомајски празник провели у освајању врхова Старе планине. Како је изгледала ова тродневна авантура, испричао је вођа пута Зоран Миловановић Шиља.
Тродневна авантура почела је безазлено шетњом у предивном парку Нишке Бање где случајно набасасмо на киоск са предивним мекикама, оним које још само баке знају да испеку. После кафице продужисмо у Пирот. Наравно, обилазак тврђаве Kале, али и осталих знаменитости: пиротски качкваљ из школске продавнице, незаобилазна пизза у Мама Роса, те посластичарница Пеливан, која ме је овог пута мало разочарала јер не беху баклаве, урмашице итд.
После „пуњења“ у Пироту са залихама за наредне дане, правац Дојкинци. Дејан и његов удобни комби не осећају кривине, уз музичку позадину, и не осетисмо ову деоницу пута.
Смештени смо у две куће код веома љубазних домаћина. Посебни су то људи са Старе планине. Морате доћи и дозивети то. Искрено се радују сваком новом лицу у селу, и ми осећамо ту добродошлицу.
Милош већ прво вече хвата се гитаре, и мали концерт је почео…атмосфера лепа…
Пада договор за сутрашњу туру. Полазимо Драгановим камионом у 8х, који нас пребацује до Ладне Воде на крају Арбиња.
Одатле крећемо на 13км дугу туру, са око 700 метара успона. Први циљ Вражја глава, а одатле гребеном и границом са Бугарском ређамо врхове Три Чуке. Још давно неко није знао да броји до 4, јер их заправо има толико. Сваки је леп на свој начин. Овај последњи је технички најзахтевнији.
Све време на том путу нам се смењују цветне ливаде, снег, зима, јесен, пролеће…али са идеалним временским условима за планинарење.
Сагледавам сатницу и преостало време. Немамо довољно за одлазак на Kопрен, али зато за награду добијамо још и водопад Три Kладенца. Враћамо се до Ладне воде, где нас чека Драган, овога пута са ђжипом. Пакујемо се као сардине, и стижемо у Дојкице. Први дан испуњен у потпуности план.
Наравно и то вече уз Милошеву гитару у старопланински хор.
За првомајски уранак изабрали смо туру на Бодин врх и чувени понор. Лагано савладасмо и то, уз ручак изнад Понора, који такође беше прелепи амбијент.
Брзо се спуштамо у село, поздрављамо са домаћинима који нас испраћају са поклонима. Деки нас пакује у комби, одврће до даске мудро припремљени музички ЦД, и пут на даље пролази у песми. Стадосмо у Рсовцима да обиђемо чувену црквицу у стени где је јединствени „Ћелави Исус“. У селу свуда око нас првомајске ватре са музиком до даске, роштиљем и осталим ђаконијама.
У Баточини се поздрављамо са нашим гошћама из Kаблара које настављају пут до Чачка, а ми на сладолед у Плани, и у Паланци смо.
Диван викенд који нама остаје у сећању, а вама на дар део атмосфере на фоткама.
