Право на накнаду зараде за време привремене спречености за рад због болести (односно боловање, како се то у свакодневном говору обично каже) веома је важно право из радног односа и обавезног здравственог осигурања.
Проблеми у пракси везани за остваривање овог права су разноврсни, и у зависности од позиције са које се посматра, акценат се ставља на дијаметрално супротне врсте проблема.
С једне стране представници синдиката сматрају да злоупотреба боловања не долази од запослених, већ да послодавци врше притисак на раднике да долазе на посао чак и кад су болесни. Услед тога, запослени уместо боловања отварају годишњи одмор да би се лечили. С друге стране, послодавци се жале да се боловања често отварају без медицинских разлога, и то у време када у пољопривредним крајевима на њивама има највише посла. Слично се дешава и у градским срединама, када запослени отворе боловање да би радили и зарадили ван радног места.
Синдикати ће опет рећи да је наведено последица чињенице да запослени од плате на радном месту обично не могу да живе, па им је потребна додатна зарада. Подаци ипак показују да у неким фабрикама током сезонских радова остане само 30 одсто радника. Углавном, позиција са које се проблем посматра у многоме утиче на перцепцију ствари. А шта у том погледу каже закон? У којим случајевима, према закону, запослени губи право да му се исплати накнада зараде? Ово питање уређено је Законом о здравственом осигурању.
Kада запосленом и предузетнику не припада право на исплату боловања?
Закон о здравственом осигурању прописује да осигуранику запосленом (и предузетнику) привремено спреченом за рад не припада право на накнаду зараде, без обзира да ли боловање плаћа послодавац или Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО), односно не плаћа му се боловање, у следећим случајевима:
1) ако је намерно проузроковао привремену спреченост за рад:
2) ако је привремена спреченост за рад проузрокована употребом алкохола или употребом психоактивних супстанци (што се утврђује тестирањем или на основу медицинске документације);
3) ако је намерно спречавао оздрављење, односно оспособљавање за рад;
4) ако се без оправданог разлога не подвргне лечењу. Ово правило, наравно, не важи за случајеве лечења код којих је потребан пристанак пацијента предвиђен законом;
5) ако се без оправданог разлога не јави:
(а) изабраном лекару у року од три дана од дана настанка привремене спречености за рад. Изабрани лекар може да утврди боловање највише три дана уназад. Уколико треба ценити више од три дана уназад, првостепена лекарска комисија филијале РФЗО ће утврдитити да ли је постојала спреченост за рад толико дана уназад и да ли је било оправдано кашњење са јављањем лекару. Ако је кашњење неоправдано, за тај период нејављања не плаћа се боловање.
(б) првостепеној лекарској комисији по упуту изабраног лекара-лекар утврђује боловање првих 60 дана, а ако има потребе за продужењем, мора дати упут за прострепену лекарску комисију филијале РФЗО. У случају нејављања лекарској комисији у року који је одредио лекар, нема исплате боловања.
(в) било ком стручно-медицинском органу у року од три дана од дана добијања позива за излазак пред стручно-медицински орган;
6) ако се за време привремене спречености за рад бави привредном или другом активношћу којом остварује приходе. Ако послодавац утврди (образовањем комисије или на било који други начин) да запослени током боловања ради приватно, укинуће му се исплата накнаде зараде.
7) ако без дозволе стручно-медицинског органа РЗО отпутује из места пребивалишта, односно боравишта или ако изабрани лекар, односно орган надлежан за контролу остваривања права из обавезног здравственог осигурања утврди да не поступа по упутству за лечење. Према томе, неопходно је тражити дозволу лекара или лекарске комисије (оног органа који у том моменту оцењује боловање) да се напушта место пребивања током боловања.
8) ако прима накнаду зараде по другим прописима;
9) ако злоупотреби право на коришћење одсуствовања са рада због привремене спречености за рад на неки други начин;
10) ако је на издржавању казне затвора;
11) ако се према њему спроводи мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи и обавезног лечења алкохоличара и наркомана у здравственој установи;
12) ако у року од 15 дана од дана упућивања на инвалидску комисију, не поднесе захтев за инвалидску пензију Републичким фонду за пензијско осигурање и о томе не обавести писменим путем РФЗО у року од три радна дана од дана подношења захтева. Kод боловања које траје непрекидно 6 месеци, или 6 месеци са прекидима у последњих 12 месеци, лице које је на боловању мора поднети захтев за инвалидску пензију. Ако то не учини, обуставља се исплата боловања.
Kолико траје обустава исплате накнаде зараде?
Осигуранику не припада накнада зараде од дана када су утврђене околности набројане у претходном поглављу текста, за све време док трају те околности или њихове последице. Ако се чињенице које по закону узрокују обуставу исплате боловања утврде после започињања са коришћењем права на накнаду зараде, односно после оствареног права на накнаду зараде, исплата накнаде обуставља се, а исплатилац накнаде има право на повраћај исплаћених средстава.
Боловање предузетника
Осигуранику предузетнику не припада накнада зараде из средстава обавезног здравственог осигурања ако за време привремене спречености за рад није привремено ођавио обављање делатности, без обзира ко је исплатилац накнаде.
Уколико предузетник који није привремено објавио обављање делатности има пријављене запослене (једног или више), ипак му се исплаћује боловање. У том случају припада му 50% од накнаде зараде која би му припадала да је ођавио обављање делатности.
Могућности послодавца да провери оправданост боловања
Правни основ за поступак провере боловања запосленог дају Закон о раду и Закон о здравственом осигурању. Закон о раду обавезао је послодавца да првих 30 дана плаћа боловање (у случају повреде на раду накнаду зараде плаћа све време док траје спреченост за рад). Почев од 31. дана спречености за рад, боловање плаћа РФЗО, те је и Законом о здравственом осигурању предвиђена могућност за РФЗО и послодавца да изврше проверу боловања запосленог.
Према Закону о раду, ако послодавац посумња у оправданост разлога за одсуствовање са рада може да поднесе захтев надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог. Послодавац може запосленог да упути на одговарајућу анализу у овлашћену здравствену установу коју одреди послодавац, о свом трошку, ради утврђивања околности злоупотребе права на боловање (провера злоупотребе алкохола и дрога нпр).
Завод за медицину рада врши оцену радне способности, те се несумњиво ова установа може сматрати надлежном да процени привремену спреченост за рад због болести, а по захтеву послодавца. Одбијање запосленог да се одазове позиву послодавца да се изврши анализа, сматра се непоштовањем радне дисциплине.
По одредбама Закона о здравствном осигурању постоје могућности провере одобрених боловања. Закон о здравственом осигурању прописује да изабрани лекар утврђује привремену спреченост за рад осигураника до 60 дана спречености за рад. Истовремено закон је предвидео могућност провере оцене изабраног лекара, за шта је надлежна првостепена лекарска комисија филијале РФЗО, као први непосредно виши орган у односу на изабраног лекара. Првостепена лекарска комисија оцењује привремене спречености за рад од 61. дана спречености за рад.
Овлашћење за проверу њених оцена има другостепена лекарска комисија филијале, као следећи у хијерархији стручно-медицинских органа. Најзад, оцене другостепене лекарске комисије филијале подлежу испитивању од стране комисије која се формира од лекара из здравствене установе терцијарног нивоа. У контроли се утврђује да ли је боловање медицински оправдано, односно да ли је покривено одговарајућом медицинском документацијом.
Kао што смо навели, злоупотреба боловања могућа је и на друге начине-може се утврдити да је запослени за време боловања обављао другу привредну делатност, да није поступао по упутству за лечење или је намерно проузроковао продужење привремене спречености за рад. У овим случајевима злоупотреба може да се утврди другим методама.
Kонтролу коришћења боловања послодавац може да обавља у складу са својим општим актом, а најчешће то чини путем посебно формиране комисије за ову намену. Kомисија излази на лице места, утврђује чињенице о начину коришћења боловања, о томе сачињава записник и предаје га овлашћеном лицу послодавца, које у складу са утврђеним стањем може предузети кораке одређене законом, ако се констатује да се боловање користи супротно основној намени.
Закон о раду утврдио је строгу санкцију за случај да се докаже да запослени није поступао законито у погледу остваривања права на накнаду зараде: послодавац може да да отказ запосленом који не поштује радну дисциплину на следећа два начина: ако не достави потврду о привременој спречености за рад у смислу закона и ако злоупотреби право на одсуство због привремене спречености за рад.
Можемо закључити да када постоји сумња на злоупотребу права на боловање, постоји правно регулисан начин за послодавца да изврши проверу таквог боловања. С друге стране, запослени у сваком тренутку могу да се обрате Инспекцији за рад ако послодавац
Espreso
