Некако смо сви заволели тај крај последњих година, и полако га истражујемо. Овога пута било нас је скоро 20. Субота је била посвећена Сеселачкој планини, истоименој пећини и врху Тумба, на традиционалној акцији клуба Озрен.
Вече у прелепом дворишту Ружичине комфорне куће где смо сви били смештени, уз незаобилазну музику, мезе, роштиљ и понеку чашицу.
У недељно јутро одлучујемо се за лагану шетњу Сокобањом, уз Сокоград, видиковце и хладну Моравицу.
Права два летња планинарска дана, с обзиром на то како нас је време послужило.
З, Миловановић
